Stolarija osim svoje estetske uloge na fasadi ima i zahtevnu funkcionalnu ulogu unutar životnog prostora. Trebalo bi da obezbedi kvalitetno provetravanje, dovoljno dnevnog svetla, potrebnu zaštitu od hladnoće ili velike toplote, zaštitu od buke i u ekstremnim slučajevima zaštitu od provalnika. Pritom se ne sme zaboraviti njena ekonomičnost i trajnost.
* Sedamdeset posto energije potrebne za zagrevanje gubi se na vratima, prozorima i spoljnim zidovima.
Činjenica da su gubici kroz prozore deset i više puta veći od onih kroz zidove svedoči o tome koliko je energetska efikasnost prozora značajna u ukupnim energetskim potrebama zgrada. Zbog toga je veoma važno odabrati kvalitetnu stolariju, a još važnije je pravilno ugraditi. Nepravilno ugrađena stolarija omogućava prodiranje vlage u izolaciju i na taj način narušava toplotnu i konstruktivnu stabilnost fasadnog omotača. U tom slučaju ne samo da se neće ostvariti planirana ušteda energije potrebne za grejanje/hlađenje, nego se stvara potreba za novim zahvatima, koji zahtevaju nove troškove.
Dakle, svi napori uloženi u poboljšanje kvaliteta stakla i prozorskog rama mogu biti uzaludni ako se stolarija pravilno ne ugradi.
MONTAŽA – NAJVAŽNIJE PLANIRANJE UGRADNJE STOLARIJE
Prilikom ugradnje, vrlo je važna pozicija ugradnje prozora. Uobičajena građevinska praksa je ugradnja prozora u zid sa spoljašnje strane, u ravni ili malo više prema unutrašnjosti. Prozorski okvir postavlja se u skladu s toplotnim, tehničkim preporukama, najčešće sasvim u ravni s izolacijom zidne konstrukcije. Pritom je vrlo važno izbeći sve toplotne mostove. Mora se dokazati nepostojanje kondenzata, odnosno unutrašnje površinske temperature su u skladu sa važećim propisima u pojedinim zemljama.
* Dakle, prozore treba ugraditi na spoljašnju liniju zida, čime je toplotna izolacija spojena s okvirom prozora te se izbegavaju toplotni mostovi.
* Međuprostor između građevinskog otvora i veličine prozora, kao i materijal koji se koristi za učvršćivanje prozora, mora omogućiti prozoru da se pod uticajem temperature neometano širi odnosno skuplja.
U slučaju da veličina prozora nije dobro određena u odnosu na veličinu građevinskog otvora ili da prozor nije dobro centriran i pravilno pričvršćen, zbog toplotnih dilatacija može doći do funkcionalnih poteškoća kao što su poteškoće prilikom otvaranja ili zatvaranja.
Poštovanjem propisanih montažnih zahteva prilikom ugradnje sprečava se prodiranje prašine, vlage ili vode između prozora i zidarskog otvora, a ti zahtevi se postižu popunjavanjem praznina silikonskim kitovima visokog kvaliteta i trajnosti na različitim temperaturama, jer oni omogućavaju sigurno dihtovanje i dovoljno istezanje.
Posebno treba naglasiti da je potrebna stručna edukacija montera jer je on odgovoran za celokupnu instalaciju.
RAL MONTAŽA
Postojeće norme i propisi definišu pravilno planiranje ugradnje prozora i uklanjanje nejasnoća. Naime, pravilna ugradnja zavisi od situacije ugradnje (vrsta izgradnje objekta: cigla, beton i slično). Definiše se jasan način ugradnje i razrađuju posebni zahtevi ugradnje (povezani sa bukom i požarom). Pritom se ne smeju zaboraviti iskustva iz prakse, a sva uputstva moraju biti napisana na jasan način za sve.
Naziv RAL u upotrebi je od 1925., kada su nemački privatni sektor i nemačka vlada osnovali „Reichs-Ausschuss für Lieferbedingungen“ (RAL) ili Državni odbor za uslove isporuke i osiguranje kvaliteta. Zajednički cilj bio je definisati i standardizovati tehničke uslove isporuke. Da bi se postigao ovaj cilj, bili su potrebni uspostavljeni zahtevi za kvalitet i njihovo praćenje. Institut je trebalo da usvoji pravila i propise nezavisno i u potpunosti odgovorno. Cilj nije bio samo racionalizovati isporuku, nego prvo osigurati standarde kvaliteta.
Važnost je pridana održavanju i obezbeđivanju kvaliteta promovisanjem iskrenosti u poslovanju putem poštenog, jasnog i pouzdanog označavanja proizvoda i usluga, a sve u interesu kupca. S povećanim fokusom na osiguranje kvaliteta, naziv RAL proširen je na Državni odbor za uslove isporuke i osiguranje kvaliteta.
* RAL montaža najvećim delom ima za cilj uštedu energije i pravilnu montažu kako bi se sprečile negativne pojave vlage i njene posledice.
Savremenim profilima su najvećim delom rešeni gubici kroz same prozore ili vrata i IZO stakla, ali pojavljuje se sve veći problem koji se odnosi na neodgovarajuću montažu naleganja okvira na zid objekta. Zbog toga se često tek nakon ugradnje energetski efikasnih prozora pojavljuje vlaga, koja zbog poremećenog toka toplotnih mostova, odnosno izotermi, uzrokuje pojavu plesni i gljivica.
* Izoterme su linije koje spajaju tačke istih temperatura uz čiju pomoć je proračunima moguće prikazati raspodelu temperatura unutar građevnskih elemenata.
Najpoznatiji pojam u izotermi jeste tačka temperature od 9,3 °C kao vrednost na kojoj se vlaga iz vazduha kondenzuje i stvara tzv. rosu, koja zavisno od količine vlage u prostoru stvara i veće količine u obliku tekuće vode.
Na primer, u roku od 24 sata kroz otvor fuge od samo 1 mm i dužine 1 m, koja nije paronepropusno izolovana s unutarašnje, približno 360 g vode se kondenzuje u građevinskom elementu zida!
To često dovodi do već pomenute pojave plesni, gljivica, truleži, pa čak i do curenja vode iz zida, ispod novougrađenog prozora! Za ovo se često krivi propustljivost dihtunga ili navodno nepravilno postavljena okapnica i slično.
Kako bi se spriečile takve pojave i omogućila ugradnja prema već pomenutom RAL-u koji se bavi pravilnom ugradnjom, potrebno je održavati nivo izolacije suvim, postaviti prozor na ispravnu izotermnu liniju, sprečiti protok vodene pare u izolaciju sa paronepropusnim trakama ili dihtunzima, naročito s unutrašnjeg, a sa spoljnog nivoa sprečiti ulazak tekuće vode ili prodor kiše, ali i omogućiti neometano kretanje vodene pare iz građevinskog elementa u atmosferu, za šta se koriste dihtunzi ili trake.
Energija koja se gubi kroz prozore i vrata košta. Ukupna energija koju troše domaćinstva i zgrade višestruko prelazi potrošnju energije u industriji, a 70% ukupne potrošene energije odlazi na grejanje i hlađenje stambenih i radnih prostora. Takođe, nepravilno ugrađeni prozori povećavaju nivo buke u stambenim i radnim prostorima.
U suštini cilj RAL montaže je da obezbedi tri nivoa dihtovanja (izolacije):
- unutrašnju – koja mora biti hermetička i paronepropusna
- srednju – toplotna i zvučna izolacija (pena,staklena vuna i drugo)
- spoljašnju – otpornu na udare vetra i kiše, paropropusnu.
To se može omogućiti primenom različitih materijala, u zavisnosti od toga da li je reč o zameni starih prozora ili o ugradnji novih.
Preuzeto iz časopisa Građevinar 8/2020
Autor teksta: Tanja Vrančić
