Razvoj staklenih fasada je značajno uticao na modernu arhitekturu, jer one danas predstavljaju spoj estetike, funkcionalnosti i energetske efikasnosti. Ovaj članak pokazuje najnovije napretke u razvoju staklenih fasada: od pametnog stakla do samoperivih prozora i kako ove inovacije utiču na savremenu arhitekturu.
Kada su počele da se projektuju staklene fasade?
Staklene fasade počele su da se koriste krajem 19. i početkom 20. veka, u modernističkoj arhitekturi koja je težila ka svetlosti i otvorenim prostorima. U početku su korištene samo kao dekoracija i nisu imale veliki uticaj na energetsku efikasnost objekta i njegovu osvetljenost. Međutim sa razvojem tehnologije, staklene fasade su postale mnogo izdržljivije i efikasnije i doprinose prirodnom osvetljenju, pasivnom zagrevanju i smanjenju potrošnje energije.
Šta je pametno staklo i kako utiče na uštedu energije
Pametno staklo predstavlja jedan od najvećih dostignuća u ovoj oblasti. Napravljeno je tako da menja svoja optička svojstva pod uticajem spoljašnjih faktora kao što su: svetlost, toplota ili električna energija. Jedan od primera je da staklo može da potamni ako je napolju jaka svetlost ili da postane providnije ako je prostoru potrebno više prirodne svetlosti. Pomoću toga pametno staklo utiče na temperaturu u zgradi i na taj način smanjuje potrebu za klimatizacijom ili grejanjem i na taj način pomaže prirodi.
Samoperivo staklo – kada je potrebno minimalno održavanje
Samoperivo staklo koristi posebne spoljašnje slojeve koji omogućavaju da se nečistoće lakše uklone sa njegove površine. Fotokatalitički sloj, uz pomoć UV svetlosti, razgrađuje prirodnu nečistoću, dok hidrofilni sloj omogućava da se voda ravnomerno rasporedi i opere površinu. Uz pomoć ove tehnologije smanjuje se potreba za učestalim spoljašnjim održavanjem fasada, što smanjuje troškove i korišćenje hemikalija za čišćenje.
Možda Vas zanima:
Reciklaža stakla – izazovi, regulative i inovacije
Prednosti i mane staklenih fasadnih sistema
AI Veštačka inteligencija u mašinskoj tehnologiji industrije ravnog staklaStaklo koje upravlja prodorom sunčeve svetlosti – Solar Control
Solar control staklo je razvijeno kako bi regulisalo količinu sunčeve svetlosti koja prodire u zgradu. Staklo ima posebne premaze kako bi sprečilo prolaz štetnih UV i infracrvenih zraka, a istovremeno propušta dovoljnu količinu svetlosti u zgradu. Na ovaj način smanjuje temperaturu unutar zgrade i potrebu za klimatizacijom.
Dvostruko ili trostruko zastakljivanje?
Dvostruko i trostruko zastakljivanje je jedno od najboljih rešenja za poboljšanje termoizolacije i zvučne izolacije. U ovom sistemu se koriste dva ili tri sloja stakla između kojih se nalazi vazduh ili gas koji sprečavaju gubitak toplote i obrnuto, zadržavaju hladnoću unutra i poboljšavaju zvučnu izolaciju. Ovi sistemi nekad koriste posebne premaze koji reflektuju toplotu, čime još više povećavaju energetsku efikasnost zgrade.
Staklo sa ugrađenim solarnim ćelijama
Fotovoltažno (Photovoltaic, PV glass) staklo je najnoviji tip stakla koji sadrži solarne ćelije koje su integrisane u fasadi. Uz pomoć njih zgrada može da sama proizvodi električnu energiju, a da u isto vreme zadrži moderan izgled. Ova inovacija omogućava smanjenje potrošnje električne energije i doprinosi održivoj gradnji.
Sve ove inovacije u staklenim fasadama su dovele do novog načina na koji arhitekte prilaze dizajniranju i projektovanju zgrada. Sva ova rešenja višestruko povećavaju energetsku efikasnost, stvaraju bolji komfor za korisnike prostora i smanjuju negativan uticaj na životnu sredinu. Zbog svih ovih razloga nove tehnologije u primeni stakla na fasadama će imati sve važniju ulogu u budućnosti arhitekture.
Izvor teksta:www.cepheyedair.com
