Energetska efikasnost Idejno rešenje energetske sanacije stambene kule na Limanu

Idejno rešenje energetske sanacije stambene kule na Limanu

Energetska efikasnost za komforan život
Energetska efikasnost za komforan život

U trenutnoj situaciji u našoj zemlji kada u velikim gradovima postoji povećana potreba za stambenim prostorom, prostor grada se zatrpava novim objektima narušavajući sve više životnu sredinu u gradu, u isto vreme stariji objekti postaju devastirani i neatraktivni. Izgradnjom novih objekata se troši velika količina materijala i resursa kao i zemljište, a umesto toga možemo adaptirati postojeće objekte na takav način da zadovolje sadašnje potrebe stanovništva.

Istraživanje o praktičnoj primeni pasivnog standarda u sanaciji postojećih objekata u Srbiji rađeno je na primeru višeporodičnog stambenog objekta u Novom Sadu spratnosti P+14, izgrađenog 1965. godine na Limanu. Ova višespratnica predstavlja tipski projekat, urađeno je tri identične kule u ovoj četvrti i još nekoliko u Novom Sadu. Zgrada je deo velikog stambenog komleksa u kome se nalaze stambeni objekti slične tipologije stanova i istog konstruktivnog rešenja i materijalizacije. Kompleks se sastoji iz stambenih zgrada P+7-niz, P+9-niz i soliter P+14. Idejnim rešenjem energetske sanacije su predložene mere za sanaciju stambene kule kojima bi ona bila unapređena do nivoa pasivne kuće. Objekat stambene kule ima grejanu neto površinu od 3.363,92 m2.

Stambeni objekat, Liman, Novi Sad
Slika 1: Prikaz objekta sa zapada
Stambeni objekat, Liman, Novi Sad
Slika 2: Prikaz objekta sa severa

Tri stambene kule imaju svaka po 56 stanova, po dva dvosobna i dva trosobna stana na svakom spratu. Svi stanovi u objektima imaju dvostranu orjentaciju, čime su ostvareni optimalni uslovi provetravanja i insolacije. Visok nivo podzemnih voda onemogućio je projektovanje podruma, a uslovio postavljanje svih sporednih prostorija u prizemlju koje je oformljeno kao tehnička etaža sa pomoćnim prostorijama: perionice sa sa sušionicama veša i skupnim ostavama, podstanica centralnog grejanja, prostorija za hidrofor, wc, kao i neophodne komunikacije. Parkiranje je rešeno u unutrašnjosti bloka.

Konstruktivni sistem je prefabrikovan montažni, u sistemu skeletne armirano-betonske konstrukcije sa armiranobetonskim seizmičkim platnima za ukrućenje i međuspratnim sitnorebrastim AB pločama. Krovni pokrivač je liveni asfalt debljine 2 cm. Spoljni zidovi se sastoje od montažnih betonskih blokova, a spoljašnja termoizolacija ne postoji. Na montažne parapete montirani su po dva dvokrilna drvena prozora između kojih je postavljen betonski blok debljine 12 cm.

Prikaz rasporeda stambenih objekata kula na Limanu, Novi Sad
Slika 3: Situacija

* Proračunom energetske efikasnosti postojećeg stanja objekta dobijen je sledeći rezultat: Objekat troši za grejanje energiju od 216,86 kWh/m2 godišnje, što ga svrstava u energetski razred G prema Pravilniku o energetskoj sertifikaciji objekata, što je i najlošija kategorija. *

Predlogom sanacije postojećeg objekta predviđa se da objekat bude saniran sa komponentama pasivne kuće, a proračun za sanaciju objekta je rađen u programu PHPP koji je osmišljen specijalno za proračun pasivnih objekata. Predložene su sledeće mere za sanaciju:

  • Postavljanje termoizolacije na svim elementima termičkog omotača: sa spoljašnje strane postavljena je termoizolacija od kamene vune u vidu kontaktne fasade. Debljina postavljene izolacije je od 16 – 23 cm na zidovima, 22 cm na međuspratnoj tavanici iznad otvorenog prostora i 26 cm na ravnom krovu
  • Zamena drvenih prozora i balkonskih vrata specijalnim sistemima profila za pasivne kuće sa poboljšanim termičkim prekidom i trostrukim niskoemisionim staklopaketom 4-8-4-8-4 (ispuna He)
  • Zatvaranje postojećih lođa i postavljanje novog konstruktivnog sistema za nove terase
  • Ozelenjavanje krova
  • Rekonstrukcija sistema daljinskog grejanja i postavljanje sistema klimatizacije i ventilacije sa rekuperacijom.

Osim energetske sanacije i sanacije konstrukcije, objekat je potrebno analizirati i na više drugih nivoa. Postojeće osnove stambenih objekata često više ne odgovaraju potrebama tržišta. Iz tog razloga potrebno je analizirati i osnovu objekta koji se sanira, a ne samo termički omotač. Analiza osnova može da pokaže sledeće: veličina prostorija nije u skladu sa trenutno postojećim standardima, neke prostorije su premale, potrebe korisnika su drugačije od postojećeg funkcionalnog rešenja osnove, kuhinje i sanitarni prostori i oprema su zastareli i slično.

3D prikaz projekta saniranog objekta na Limanu, Novi Sad
Slika 4: Prikaz saniranog objekta sa zapada

Mnoge porodice, odlučuju da se odsele iz ovih stambenih četvrti što dovodi do menjanja strukture stanovnika na socijalno ugroženije slojeve, koji ove objekte zatim ne održavaju redovno i ne ulažu dodatno u njihovu obnovu. Po pravilu u Srbiji su to stambene četvrti na veoma dobrim lokacijama i dobro povezane saobraćajnicama sa ostalim delovima grada. Kako bi se ovakva praksa promenila i objektima vratila njihova prvobitna vrednost i atraktivnost, pored energetske sanacije potrebna je i adaptacija funkcionalnih rešenja, a najčešće dodavanje aneksa, balkona ili menjanje strukture stanova.

Rekonstrukcija prizemlja se predlaže u funkcionalnom smislu, iako se zadržava kao negrejani prostor. Servisne prostorije za pranje i sušenje veša više ne služe prvobitnoj nameni, iz tog razloga se predlaže zamena ovih prostorija biciklanom, s obzirom na trendove povećanja biciklističkog saobraćaja. Druge prostorije mogu da služe kao zajedničke prostorije za skupštine stanara i slično.

U stanovima je predložena izmena: povećanje kupatila kako bi se stvorio prostor za stavljanje mašine za pranje veša (trenutno pozicionirana u kuhinji), zatim povećava se površina manje spavaće sobe zatvaranjem postojeće lođe, a nov balkon se postavlja na zasebnoj konstrukciji. Ovime se postiže kako povećanje postojećeg korisnog prostora, tako i saniranje termičkih mostova na balkonu koje je inače teško sanirati. Zasebna konstrukcija balkona omogućava postavljenje termoizolacije i prekid termičkog mosta. Ukidaju se vrata između kuhinje i dnevne sobe i formira se jedinstven prostor. Iz funkcionalnih razloga se prozor sa uskim balkonskim vratima na spoljašnjem zidu u kuhinji zamenjuje jednim širim balkonskim vratima.

Prikaz osnove postojećeg stanja sa obeleženim termičkim omotačem
Slika 5: Prikaz osnove postojećeg stanja sa obeleženim termičkim omotačem
Prikaz rekonstruisane osnove sa obeleženim termičkim omotačem
Slika 6: Prikaz rekonstruisane osnove sa obeleženim termičkim omotačem

Ravan krov je trenutno neprohodan, što je veoma velik neiskorišćen potencijal ove zgrade. Lokacija i visina zgrade je takva da se sa krova pružaju izvanredni pogledi na Dunav, Petrovaradinsku tvrđavu i čitav grad. Projektom je planirano da se krov ozeleni i uredi tako da bude koristan prostor ove zgrade. Na krovu se postavlja nova hidroizolacija, termoizolacija, i inovativan sistem ozelenjavanja krovova „Urbanscape“, sistem koji ne opterećuje postojeću konstrukciju krova.

Konzolne betonske ploče su značajni termički mostovi na objektima, one utiču na na stvaranje kondenzacije i buđi na ivicama gde se sustiču sa zidovima i gde je temperatura značajno manja od temperature prostorije. Postoji više rešenja termičkog mosta na mestu gde balkonska ploča prekida izolaciju.

Jedno od njih je da se izolacija produži preko i oko ploče, međutim ovakvo rešenje ne donosi očekivano dobre rezultate jer se površina koja odaje toplotu znatno povećava, a balkonska ploča koja prodire izolaciju predstavlja ujedno i geometrijski termički most. Takođe delimično oblaganje ploče sa gornje i donje strane neće poništiti termički most već će samo delimično umanjiti njegov efekat.

* Povoljnije rešenje u smislu uštede energije je da se na mestima lođa, termički omotač zatvori i da se doda nova konstrukcija balkona kao aneks. Na taj način je efekat termičkog mosta sveden na minimum jer novi balkon ima svoju nezavisnu konstrukciju na koju se oslanja, a samo je u nekoliko tačaka pričvršćen za postojeću konstrukciju. *

To je moguće dodavanjem specijalnog elementa u konstrukciju. Ovi konektori koji tačkasto povezuju konstrukciju balkona sa pločom postoje za različita rešenja konstrukcija. Iako u pogledu termičkih karakteristika i estetskih rešenja ovo predstavlja najbolju opciju ona je i najskuplja. Treba imati u vidu da su budžeti za sanaciju stambenih objekata uglavnom ogranični, međutim dodatni troškovi mogu da se kompezuju dobijanjem više korisnih kvadrata zatvaranjem postojećih lođa i mogućnošću dodavanja balkona većih dimenzija od postojećih, koji su podesniji i komforniji za korišćenje. Nove balkonske konstrukcije takođe pružaju mogućnost i novih, savremenih intertpretacija estetkih karakteristika zgrada i mogu postojećim objektima dati sasvim novi, savremeni izgled.

Termički prekid između postojeće betonske tavanice i novog betonskog konzolnog balkona
Slika 7: Termički prekid između postojeće betonske tavanice i novog betonskog konzolnog balkona
Termički prekid između postojeće betonske tavanice i novog čeličnog konzolnog balkona
Slika 8: Termički prekid između postojeće betonske tavanice i novog čeličnog konzolnog balkona

* Nakon sanacije sa elementima pasivne kuće proračunato je da novi objekat troši samo 12 kWh/m2 godišnje. Cilj postizanja energetskog razreda C je standard koji je u trenutnoj praksi dokazan kao izvodljiv, međutim, ako želimo da sledimo trend koji postoji u Evropskoj Uniji, moramo težiti konstantnom poboljšanju energetske efikasnosti. *

Tabela 1: Uporedni prikaz dobijenih rezultata proračunom
Tabela 1: Uporedni prikaz dobijenih rezultata proračunom

Niskoenergetski objekti i pasivni objekti u Evropi su sada već dobro proverena praksa i teži se ka razvijanju novih načina uštede energije korišćenjem obnovljihih izvora energije i slično. Međutim kod nas su ovi objekti još uvek nepoznanica, što možemo da primetimo kako u praksi tako i po važećim Pravilnicima koji još uvek nisu definisali pravi okvir za proračun i sertifikaciju ovakvih objekata. Sanacija objekta do nivoa pasivne kuće ne mora da predstavlja problem, niti veliki izazov za projektante, posebno kada su detalji, kao i specijalni elementi veza i spojeva već godinama razrađivani i usavršavani.

Ono što je dalje potrebno je edukacija, kako stanovništva o prednostima energetski efikasne gradnje, tako i projektanata, investitora i izvođača građevinskih radova. Umesto sve češće prakse gradnje, koja podrazumeva pretrpavanje i gušenje grada sve većim brojem novih objekata i stvaranje čitavih novih stambenih četvrti bez zelenila i parkova, bilo bi možda i estetski i energetski bolje i efikasnije da saniramo i sačuvamo postojeće objekte. Na taj način štedimo zemljište, materijale i energiju. Pasivni objekti u tom cilju mogu da nam ponude jedno od mogućih, efikasnih rešenja, a takođe pasivan objekat će u odnosu na standardni imati i veću tržišnu vrednost.

Autor: Sonja Krastavčević, dipl.inž.arh. “EnEf Studio”