ALU stolarija Pustite prirodnu svetlost u vaš prostor

Pustite prirodnu svetlost u vaš prostor

Prirodno dnevno svetlo u domu
Prirodno dnevno svetlo u domu

Bitan faktor za postizanje dobrog komfora

“Soba nije soba bez prirodnog svetla, prirodno svetlo daje dobu dana i godine da unese raspoloženje”
– Louis Kahn

Prirodno svetlo, kao jedan od najbitnijih elemenata ljudskog života na Zemlji, od samog nastanka civilizacije bilo je predmet interesovanja i istraživanja. Sokrat je još u starom veku govorio o principima korišćenja sunčeve energije, sugerišući da tremove objekata zimi (kada je sunce niže) treba okretati prema jugu radi potpunog iskorišćenja sunčeve toplote, dok se u letnjim mesecima (kada je sunce na horizontu) na istim delovima dobija hladovina.

Danas znamo da je prirodno svetlo jedan od najbitnijih faktora postizanja dobrog komfora u svakom unutrašnjem prostoru, a njegovo prisustvo neophodno u održanju zdravog života. Ako je dobro iskorišćeno utiče na raspoloženje, volju i energiju, ali i ako ga nema dovoljno u enterijeru.

Svetlo i sunčevi zraci -raspored prozora
Svetlo i sunčevi zraci -raspored prozora

Direktan prodor prirodnog svetla u unutrašnjost objekta vrši se putem prozora, i kroz njih, bilo veliki ili mali, svetlost utiče na naše dnevne aktivnosti, kvalitet života i način razmišljanja. Nužno je, i od izuzetne važnosti za psihičko i fizičko zdravlje korisnika da se prostorije u kojem boravimo veći deo dana otvore prema spoljnom svetu, najčešće preko prozora.

Transparentnost fasade jedan od glavnih zahteva na koji treba obratiti pažnju pri projektovanju kako bi građevina uz prihvatljivu estetiku pružila pretpostavljenu kulturu stanovanja i udobnost svojim korisnicima, ali otvori ne moraju biti samo na zidovima, svetlost možemo pustiti u prostor i preko prošupljenog plafona. Takođe, ceo zid možemo pretvoriti u prozor i time najviše prirodne svetlosti pustiti u prostor.

Međutim, u kreiranju ugodnog enterijera nije sve tako crno – belo, ne važi jednostavna formula više svetla apsolutno jednako većoj dobiti, niti je to uvek moguće, i kod projektovanja ili intervencija u fasadi, kao i u optimalnoj raspodeli prostorija, postoji mnoštvo faktora koje treba uzeti u obzir.

Svetlost u podne leti i zimi
Svetlost u podne leti i zimi

Količina potrebnog svetla prvenstveno zavisi od namene prostorije. Tamo gde se spava ne treba svetlosti kao u dnevnom boravku ili u radnoj sobi, a isto važi i za kuhinju u kojoj se ipak provodi manje vremena.

U dnevnom boravku optimalna veličina prozora iznosi 1/7 površine poda prostorije, što znači da je za osvetljenje prostorije površine 21m2 potrebna ukupna površina prozora 3m2. Vrlo je bitna orijentacija fasadnog zida, kao i promena smera dolaska i količine svetla u zavisnosti od doba dana i doba godine.

Najmanje svetla dolazi nam sa severne strane, pa se prostorije orijentisane ka severu idealno namenjuju spavaćim sobama. Severno svetlo nije direktno i kvalitet prirodnog osvetljenja na toj strani je konstantan u svim godišnjim dobima, što posebno pogoduje umetničkim studijima i slikarskim ateljeima, kao i čitaonicima, radionicama ili kompjuterskim prostorijama jer sunce ne prolazi u prostoriju u svojoj najvećoj jačini.

Osvetljenost na severnoj strani
Osvetljenost na severnoj strani

Prozori ka jugu maksimalno koriste blagodeti sunčeve energije što je posebno bitno u zimskim mesecima, pa se orijentacija koristi kako bi povećala mogućnost zagrejavanja korišćenjem sunca tokom hladnog vremena.

U letnje doba kad je sunce visoko, staklene površine okrenute ka jugu mogu biti zaštićene od pregrejavanja izradom balkona, nadstrešnica, a mogu se koristiti i reflektujuća stakla koja odbijaju sunčevu energiju.

Velike količine sunčeve energije leti tokom jutra primaju prozori okrenuti na istok, a predveče oni ka zapadu. Pošto je sunce u tom periodu pod niskim uglom preporučuje se odgovarajuća zaštita prozora kako bi se izbeglo preterano zagrejavanje i blještavilo. Pri otvaranju pročelja zapadne orijentacije treba uzeti u obzir i razdoblje kada je najviše izloženo sunčevoj svetlosti (kasno poslepodne) i da otvaranje prozora ne može rashladiti prostoriju.

Za zastakljene površine na južnoj, istočnoj ili severnoj strani postoje posebne vrste optimalnih stakala odgovarajućih svojstava.

Potpuno osvetljen prozor dimenzija 100×150 cm greje kao radijator od 1 kW što je vrlo korisno tokom zime, ali izaziva značajno pregrejavanje tokom letnjih meseci. Preporučuje se upotreba sredstva za zaštitu od sunca na svim stranama fasada (osim onih okrenutih na severnu stranu).

Osvetljenje prostora
Osvetljenje prostora

Delotvorno zamračenje u kombinaciji s odgovarajućom prirodnom ventilacijom može smanjiti potrebu za veštačkim rashlađivanjem vazduha, i treba imati na umu da sredstva za zaštitu od sunca su delotvornija kada se postavljaju na spoljnu stranu zastakljenih površina, naročito na istočnim i zapadnim staklenim fasadama. Unutrašnje roletne mogu doprineti efektu staklenika što dovodi do značajnog pregrejavanja i osećaju nelagodnosti.

Balkon kao sastavni element fasade može umanjiti prirodno svetlo stambenog prostora, pa je preporučljivo to kompenzovati povećanjem ukupne zastakljene površine. Opet, u letnjim mesecima ukoliko je fasada okrenuta na južnu stranu, balkoni na fasadi pružaju zgodnu zaštitu od neželjenog pregrejavanja.

Iako ne otvaraju vizure i uglavnom ne daju mogućnost prijatnog pogleda, nikako ne treba zanemariti ni vrednost krovnih prozora, pogotovo jer svetlost koja dopire s krova omogućuje, zbog ugla ulaska, i do tri puta više prirodne svetlosti od ekvivalenta zastakljene površine na fasadi.

Varijacija je bezbroj, i ukoliko postoji potreba za privatnošću, nije nužno lišiti se otvora i blagodeti dnevnog svetla. Rešenje može biti vrlo jednostavno, u vidu prozirnog ornamentnog stakla (različite vrsta ornamentnih stakala možemo nabaviti i kod nas, uvezenih iz celog sveta) koje omogućuje prolaz svetla, istovremeno zadržavajući privatnost prostora.

Dnevno svetlo na radnom mestu
Dnevno svetlo na radnom mestu

Prilikom zastakljenja građevine, od značaja je i energetski bilans (energija potrebna za zagrejavanje, osvetljenje i hlađenje prostora). Vidljiva površina zastakljenja treba da predstavlja između 35 do 50% ukupne površine pročelja.

Kroz gornju stranu površine prozora prodire svetlost u najudaljenije delove prostorije, stoga visina zastakljenja treba biti na visini jednakoj otprilike polovini dubine prostorije.

Ukoliko to nije slučaj, ukazaće se potreba za veštačkom rasvetom i tokom dana, što iziskuje veću potrošnju energije i bitno smanjuje prijatnost ambijenta.