Kako energetski intenzivna industrija stakla, koja je do sada u velikoj meri zavisila od prirodnog gasa, može postati ugljenično neutralna do 2045. godine? Ovim pitanjem bave se Bundesverband Glasindustrie e.V. (BV Glas – Savez nemačke industrije stakla) i Institut für Energiewirtschaft und Rationelle Energieanwendung (IER – Institut za energetsku ekonomiju i racionalno korišćenje energije) Univerziteta u Štutgartu.
Na sajmu glasstec 2026 biće predstavljena studija „Staklo 2045 – Plan dekarbonizacije nemačke industrije stakla“. Uoči sajma, prof. dr Peter Radgen, rukovodilac Katedre za energetsku efikasnost pri IER-u, podelio je sa Messe Düsseldorf neke od ključnih uvida iz studije.
Profesore Radgen, drago nam je što ste u prilici da nam unapred predstavite neke od zaključaka studije Staklo 2045, koju BV Glas i IER predstavljaju na sajmu glasstec 2026. u oktobru. Koji su ključni uvidi u odnosu na studiju iz 2022. godine?
Za početak, jedna pozitivna činjenica: sveobuhvatna dekarbonizacija nemačke industrije stakla do 2045. godine tehnički je izvodljiva. Međutim, imajući u vidu različite zahteve sektora ravnog stakla, ambalažnog stakla i specijalnog stakla, ne postoji jedan jedinstveni put tranzicije koji bi odgovarao svima.
Dekarbonizacija će stoga zahtevati kombinaciju elektrifikacije, zelenog vodonika, hibridnih rešenja, cirkularne ekonomije i komplementarnog upravljanja ugljenikom.
Možda Vas zanima:
glasstec 2026: Vodeći svetski sajam daje smernice za budućnost industrije stakla
Fensterbau Frontale 2026 kao ogledalo savremene industrije
ArchyEnergy 2026 u Novom Sadu okupio vodeće aktere arhitekture, industrije i održive gradnjeŠta će biti ključno za uspešnu transformaciju?
Industrija stakla trenutno mora da ubrza svoju transformaciju u izuzetno zahtevnim uslovima. Ključni faktori uspeha uključuju međunarodno konkurentne cene energije, ubrzano širenje proizvodnje energije iz obnovljivih izvora, elektroenergetsku i vodoničnu infrastrukturu, kao i na dokazima zasnovane i pouzdane dugoročne političke okvire.
Postoje li regionalne razlike u transformaciji?
Uopšteno govoreći, neizvesnost svima otežava planiranje. Međutim, postoje i prepreke specifične za pojedine regione koje usporavaju transformaciju. Izgledi za uspeh zavise, na primer, od regionalne dostupnosti električne energije iz obnovljivih izvora, kapaciteta elektroenergetske mreže, mogućnosti skladištenja električne energije i vodonične infrastrukture.
Kompanije čije se peći za topljenje stakla ne nalaze u blizini planirane osnovne vodonične mreže suočiće se sa većim izazovima pri uspešnoj realizaciji ovog puta tranzicije. Da li će se odlučiti za transport vodonika ili prelazak na drugi izvor energije u konačnici će takođe zavisiti od troškova.
Znači li to da će električna energija verovatno imati prednost u odnosu na vodonik?
U načelu, vodonik bi bio jednostavnija opcija jer bi industriji omogućio da nastavi da koristi postojeću tehnologiju topljenja. Upravo je to pitanje već izazvalo žestoku raspravu, a mnoge kompanije čekaju buduću osnovnu vodoničnu mrežu.
Na kraju, međutim, odlučujući faktor jeste trošak. Vodonik još nije ekonomski isplativ – trenutno je oko pet puta skuplji od prirodnog gasa – zbog čega je napredak usporen. Elektrifikacija je takođe ključni pokretač istraživanja i razvoja novih koncepata peći za topljenje.
Da li su hibridni koncepti topljenja samo prelazno rešenje ili će ostati sastavni deo proizvodnje stakla?
Pretpostavljam da će postati trajno prelazno rešenje. Hibridni sistemi postižu dobre rezultate čak i kada se umesto prirodnog gasa koristi vodonik. Međutim, ono što je izvodljivo u konačnici će zavisiti od lokacije.
Kompanije koje nemaju pristup vodoniku – bilo putem osnovne vodonične mreže ili ekonomski isplativih mogućnosti transporta – moraće da se oslone isključivo na električnu energiju.
Kako se promenila ukupna situacija?
U našoj najnovijoj studiji očekivali smo da će proizvodnja stakla ostati stabilna ili se blago povećati. Nažalost, sada beležimo pad proizvodnje.
Neki proizvođači možda odlažu hladne popravke svojih peći za topljenje dok još traje neizvesnost u vezi sa najpogodnijim putem dekarbonizacije. To je osetljivo pitanje jer bi propuštanje perioda predviđenog za hladnu popravku tokom tehnološke tranzicije moglo značiti da će kompanija još deset do dvadeset godina ostati vezana za postojeći sistem. Neke peći bi čak mogle biti trajno stavljene van pogona.
Situacija je posebno izazovna na lokacijama koje imaju samo jednu peć za topljenje. Zaustavljanje rada te peći moglo bi da utiče na budućnost celokupne infrastrukture.
Šta je sa upravljanjem ugljenikom? Da li je bilo novih pomaka?
Hvatanje i skladištenje ugljenika (CCS), kao i hvatanje i korišćenje ugljenika (CCU), danas se posmatraju znatno povoljnije nego pre četiri godine. Tada, na primer, u Nemačkoj još nije postojao pravni okvir za transport i skladištenje CO₂.
To je uopšteno omogućeno od novembra 2025. godine, zbog čega smo u aktuelnoj studiji razmotrili tu mogućnost za rešavanje procesnih i preostalih emisija. Reč je o emisijama gasova sa efektom staklene bašte koje se ne mogu ukloniti doslednom primenom svih tehnički i ekonomski izvodljivih mera za njihovo smanjenje.
One, na primer, uključuju CO₂ koji se oslobađa tokom uklanjanja kiselih komponenti iz karbonatnih sirovina. Procesne i preostale emisije, kao i neizbežne emisije povezane sa transportom i proizvodnjom vatrostalnih materijala za peći, pripadaju opsegu 3 (Scope 3) i nisu razmatrane u našoj studiji.
Izbegavanje i tih emisija, kao i postizanje neto nulte emisije u svim opsezima, zahtevalo bi dodatnu meru trajnog uklanjanja ugljen-dioksida (CDR – Carbon Dioxide Removal).
Kakvu bi ulogu korišćenje CO₂ moglo imati u budućnosti?
Uopšteno govoreći, ima mnogo smisla ugrađivati uhvaćeni CO₂ u trajne proizvode. Druga moguća alternativa su hemijski proizvodi, na primer održiva avio-goriva (SAF), koja bi mogla da doprinesu dekarbonizaciji avio-industrije.
CO₂ se takođe može koristiti kao hranljiva materija u proizvodnji u staklenicima, što je uobičajena praksa u Holandiji. Nažalost, staklenicima je CO₂ potreban samo tokom prolećne i letnje vegetacione sezone. Trenutno je ukupna količina emitovanog CO₂ daleko previsoka, a još uvek postoji premalo održivih mogućnosti za njegovu upotrebu.
Koje bi infrastrukturne mere kreatori politika trebalo da podrže i prioritetno sprovedu tokom narednih pet do deset godina?
Kreatori politika treba da se usredsrede na širenje proizvodnje energije iz obnovljivih izvora i elektroenergetske mreže, kao i na priključivanje industrijskih lokacija na mrežu.
Napredak bi takođe mogao da se ubrza ako bi se ublažio zahtev za polaganjem elektroenergetskih vodova pod zemljom. Na kraju, brzina tranzicije zavisi od prateće infrastrukture.
Proizvođači stakla ne mogu da utiču na to da li će vodonična mreža stići do njihovih lokacija niti na to da li će biti dovoljno kapaciteta u elektroenergetskoj mreži. Istovremeno, teško je donositi dugoročne odluke ako su mere poput kompenzacije cene električne energije uvedene samo za period od tri godine. Kompanijama je potreban pouzdan okvir koji omogućava dugoročno planiranje.
Kada biste kreatorima politika mogli da prenesete nekoliko ključnih poruka iz plana, koje bi to bile?
Industrijske sektore treba posmatrati šire, ali istovremeno i diferenciranije. Trenutna usredsređenost na cement, čelik i hemijsku industriju nije se pokazala korisnom.
Lance vrednosti treba posmatrati celovito i jačati ih u svim segmentima. Takođe su nam potrebne politike zasnovane na dokazima i pouzdane politike koje jasno određuju pravac i podržavaju širenje proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora, gasne i CO₂ infrastrukture, kao i sam proces tranzicije.
A koje su vaše poruke industriji stakla?
Gde god je to moguće, izgradite sopstveno snabdevanje energijom iz obnovljivih izvora. U većini slučajeva to će biti troškovno efikasno, čak i ako na kraju predstavlja samo mali deo vaših ukupnih potreba za energijom.
Još sistematičnije iskoristite potencijal energetske efikasnosti, na primer predzagrevanjem smeše sirovina i staklenog krša, i koristite dostupne programe finansiranja.
Hvatanje ugljenika je još jedno područje u kojem predstoji mnogo posla. Industrija stakla trebalo bi već sada da se priprema za to i snažnije ulaže u istraživanje i razvoj. U tom pogledu spremni smo da podržimo sektor pružanjem naučne podrške pilot-projektima.
Kada bude potvrđen datum objavljivanja studije, hoćete li nam javiti?
Siguran sam da BV Glas već ima na umu datum objavljivanja. U svakom slučaju, imam termin za predavanje na sajmu glasstec i radujem se razgovoru o rezultatima sa predstavnicima industrije.
Hvala Vam što ste sa nama podelili ove veoma zanimljive uvide!
Sajam glasstec, koji će se od 20. do 23. oktobra 2026. godine ponovo održati u Dizeldorfu, biće važan događaj koji će usmeravati diskusiju o budućnosti industrije stakla.
