Mahir Hodžić je bezbednosni ekspert sa više od 20 godina iskustva u javnom i privatnom sektoru. Kao vlasnik kompanije Global Security, koja je izdavač stručnog magazina i portala a&s Adria, kao i međunarodne medijske platforme a&s Middle East, aktivno doprinosi informisanju, edukaciji i povezivanju profesionalaca unutar bezbednosne industrije.
Hodžić je predsednik Organizacionog odbora Adria Security Summita, najvećeg događaja bezbednosne industrije u Jugoistočnoj Evropi, kao i predsednik Organizacionog odbora novoosnovanog Bulgarian Security Summita. Kroz medijske, poslovne i konferencijske platforme koje predvodi, već dve decenije prati razvoj sektora, povezuje njegove ključne aktere i učestvuje u otvaranju važnih pitanja o budućnosti bezbednosti.
U intervjuu govori o promenama koje donosi veštačka inteligencija, praktičnoj primeni AI rešenja, rizicima automatizovanog odlučivanja, važnosti edukacije i razvoju novih kompetencija. Osvrće se i na spremnost kompanija i institucija u regionu da nove tehnologije koriste odgovorno, kao i na ulogu samita u Zagrebu i Sofiji u daljem povezivanju i razvoju regionalne bezbednosne industrije.
Kako biste opisali trenutno stanje bezbednosne industrije i koje promene danas najviše utiču na način na koji kompanije i institucije upravljaju bezbednošću?
Bezbednosna industrija danas je izuzetno dinamična i menja se praktično iz dana u dan. Istovremeno se razvijaju tehnologije, menjaju bezbednosne pretnje, rastu očekivanja korisnika i uvode novi regulatorni zahtevi. Zbog toga svi koji deluju u ovom sektoru moraju biti spremni na kontinuirano učenje, praćenje trendova i unapređenje sopstvenih procesa. Posebno su važne studije slučaja i razmena iskustava iz stvarnih projekata, jer nam pokazuju šta zaista funkcioniše u praksi, a šta treba menjati.
Možda Vas zanima:
intervju: Hrvoje Komac – Standardizacija kvaliteta kroz znanje, odgovornost i sertifikovanje
Kako ostati bezbedan na ekstremnoj vrućini, saveti za suočavanje sa toplotnim talasom
intervju: Održivost, inovacije i društvena odgovornost kao ključ uspehaPosebno je vidljivo približavanje fizičke i sajber bezbednosti. Danas više nije dovoljno odvojeno štititi objekte, mreže i podatke, već je potrebno integralno upravljati rizicima. Sajber bezbednost postala je jedan od ključnih prioriteta za institucije i kompanije, jer je direktno povezana sa kontinuitetom poslovanja, reputacijom, poverenjem korisnika i funkcionisanjem kritičnih procesa.
Veštačka inteligencija sve snažnije ulazi u bezbednosne sisteme. Gde danas vidite njenu najveću praktičnu vrednost?
Najveću praktičnu vrednost veštačke inteligencije vidim u njenoj sposobnosti da ogromne količine podataka brzo pretvori u korisne informacije i upozorenja. U video-nadzoru AI može prepoznati neuobičajeno ponašanje, smanjiti broj lažnih alarma i pomoći u ranom otkrivanju incidenta. U sajber bezbednosti ubrzava detekciju fišinga, pokušaja upada i anomalija u ponašanju korisnika.
Posebno je važna automatizacija rutinskih analiza, jer bezbednosnim stručnjacima ostavlja više vremena za procenu rizika i donošenje odluka. AI, dakle, ne treba da zameni čoveka, već da mu omogući da reaguje brže i preciznije. Njena najveća vrednost nije samo u naprednijoj tehnologiji, već u prelasku sa naknadnog reagovanja na proaktivno prepoznavanje i sprečavanje pretnji.
Uz mogućnosti koje donosi, AI izaziva i određene strahove. Koji su najveći rizici njegove primene u bezbednosnom sektoru i kako osigurati odgovorno upravljanje, transparentnost i ljudski nadzor nad automatizovanim odlukama?
Najveći rizici su pogrešne ili pristrasne procene, nedovoljna transparentnost načina na koji je sistem doneo zaključak, ugrožavanje privatnosti, kao i mogućnost manipulacije podacima i samim AI modelom. U bezbednosnom sektoru jedna pogrešna identifikacija ili nekritičko oslanjanje na automatizovanu preporuku može imati ozbiljne posledice.
Zato AI treba koristiti kao podršku, a ne kao zamenu za odgovornu ljudsku odluku. Organizacije moraju jasno definisati gde se AI koristi, na kojim podacima radi i ko snosi odgovornost za rezultat. Potrebni su redovno testiranje, vođenje evidencije odluka, nezavisne provere, zaštita podataka i mogućnost da ovlašćena osoba zaustavi ili poništi automatizovanu odluku. Posebno kod odluka koje utiču na prava, bezbednost ili privatnost ljudi, poslednja reč mora ostati na čoveku.
Koliko su kompanije i institucije u regionu spremne da AI koriste kao alat za unapređenje poslovnih i bezbednosnih procesa, a ne samo kao novu tehnologiju koju treba nabaviti?
Spremnost je neujednačena. U regionu postoje kompanije koje već uspešno koriste AI za analizu podataka, video-nadzor, automatizaciju i sajber bezbednost, ali značajan broj organizacija mu još uvek pristupa prvenstveno kao tehnologiji koju treba nabaviti.
Poseban izazov za institucije predstavljaju nasleđeni sistemi, fragmentirani podaci i sporiji procesi nabavke i odobravanja, zbog čega uvođenje AI rešenja mora biti postepeno i dobro planirano.
AI ne može rešiti loše definisan proces. Može samo brže ponavljati njegove slabosti. Zato je potrebno prvo utvrditi konkretan poslovni ili bezbednosni problem, obezbediti kvalitetne podatke, odrediti odgovorne osobe i postaviti merljive ciljeve. Nakon toga AI treba testirati na ograničenom procesu, pratiti rezultate i tek onda širiti primenu. Najspremnije će biti organizacije koje istovremeno ulažu u tehnologiju, edukaciju zaposlenih i odgovorno upravljanje promenama.
Kakvu ulogu imaju edukacija i razvoj novih kompetencija u ovom procesu? Može li AI istovremeno ubrzati obuku stručnjaka i pomoći industriji da odgovori na nedostatak kvalifikovanog kadra?
Edukacija je ključna, jer se tehnologija danas menja brže nego formalni obrazovni programi. Stručnjacima više nije dovoljno jednokratno školovanje; potrebno je kontinuirano usavršavanje kroz praktične obuke, simulacije incidenata, studije slučaja i razmenu iskustava.
AI može značajno ubrzati taj proces. Može prilagoditi obuku nivou znanja pojedinca, kreirati realne scenarije, pomoći u analizi incidenata i učiniti stručnu dokumentaciju dostupnijom. Istovremeno, automatizacijom rutinskih zadataka omogućava iskusnim stručnjacima da se posvete složenijim procenama i mentorstvu mlađih kolega.
Ipak, AI neće rešiti nedostatak kadra sam po sebi. Može ublažiti taj problem i povećati produktivnost, ali ne može zameniti iskustvo, kritičko razmišljanje i odgovornost čoveka.
Adria Security Summit ove godine dolazi u Zagreb, dok će Sofija ugostiti prvo izdanje Bulgarian Security Summita. Šta ova dva događaja donose regionalnoj bezbednosnoj industriji i kakvu ulogu mogu imati u njenom povezivanju i daljem razvoju?
Adria Security Summit već godinama ima ulogu centralnog mesta okupljanja bezbednosne industrije Jugoistočne Evrope. Dolaskom u Zagreb nastavljamo njegov regionalni karakter i dovodimo proizvođače, sistem-integratore, distributere, institucije, krajnje korisnike i stručnjake iz različitih zemalja na jedno mesto.
Zagreb, kao jedno od najvažnijih poslovnih i saobraćajnih središta regiona, pruža dobru priliku za povezivanje tržišta Evropske unije sa zemljama Jugoistočne Evrope.
Bulgarian Security Summit predstavlja naredni korak u razvoju tog regionalnog ekosistema. Bugarska ima razvijeno tržište, snažne stručne kompanije i važan geografski položaj, ali joj je nedostajala specijalizovana međunarodna platforma koja povezuje sve segmente bezbednosne industrije. Zajedno sa našim partnerom, Nacionalnom asocijacijom kompanija za industrijsku bezbednost (NAFTSO), želimo domaćim kompanijama da omogućimo veću međunarodnu vidljivost, a globalnim i regionalnim proizvođačima da olakšamo pristup bugarskom tržištu.
Vrednost oba događaja nije samo u predstavljanju novih proizvoda. Njihova važnija uloga je u razmeni znanja, predstavljanju iskustava iz stvarnih projekata i otvaranju dijaloga. Kroz konferencijski program i B2B sastanke učesnici mogu istovremeno upoznati nova rešenja, pronaći poslovne partnere i razgovarati sa ljudima koji donose odluke.
Bezbednosne pretnje danas ne poznaju državne granice, pa ni odgovor industrije ne može ostati zatvoren unutar pojedinačnih tržišta. Naš cilj je da oba Summita budu mesta na kojima se neće samo govoriti o trendovima, već će se razmenjivati praktična iskustva, pokretati partnerstva i dogovarati projekti koji mogu unaprediti bezbednost čitavog regiona.
