Energetska efikasnost Energetska efikasnost u stambenim zgradama

Energetska efikasnost u stambenim zgradama

energetska efikasnost u zgradama

Koristi od unapređenja

Oblast energetske efikasnosti predstavlja oblast visokog prioriteta za Vladu Republike Srbije. Kao članica Energetske zajednice Evropske unije Srbija se obavezala da će postepeno iz evropskog zakonodavstva implementirati poglavlja relevantna za energiju kako bi ispunila zahteve u vezi sa potrošnjom energije u zgradama. Zakonom o efikasnom korišćenju energije i Akcionim planom za energetsku efikasnost Srbija je za to već otvorila pravni okvir.

Unapređenje energetske efikasnosti može doneti čitav niz pozitivnih efekata u ekonomiji i u društvu. Međutim, programi energetske efikasnosti često se ocenjuju samo na osnovu ušteda energije koje su na osnovu njih ostvarene. Rezultat takve ocene jeste da se značajno potcenjuje sveukupna vrednost unapređenja u oblasti energetske efikasnosti.

Unapređenje u oblasti energetske efikasnosti može da proizvede značajne pozitivne makroekonomske efekte poput povećanja BDP, zapošljavanja, unapređenja trgovinskog bilansa i energetske sigurnosti. Međutim, prisutan je nedostatak sveobuhvatne analize širokih socijalno ekonomskih efekata mera i programa energetske efikasnosti u Srbiji.

energetski efikasna zgrada
Foto: Energetski efikasna zgrada

Scenariji sanacije

U Srbiji ima preko 2,2 miliona stambenih jedinica, sa ukupnom podnom površinom od 290 miliona m². Procenjeno je da one na godišnjem nivou troše 65 miliona MWh energije za grejanje, dok prosečna potrošnja energije za grejanje iznosi 224 kWh/m² godišnje, što je daleko više od proseka u EU.

Program unapređenja energetske efikasnosti doveo bi do značajnih ušteda energije koje se u proseku procenjuju na 60%. Prosečna potrošnja energije za grejanje nakon sanacije procenjena je na 87 kWh/m² godišnje, odnosno na oko 22,5 miliona MWh za čitav stambeni fond.

Sanacija pretpostavlja unapređenje termičkog omotača zgrada dovoljnog za unapređenje energetskog razreda zgrade za jedan razred. Sanacija ne podrazumeva druge uštede energije poput unapređenja osvetljenja, zamene opreme za pripremu tople vode i zamene kućnih aparata.

moderna kuhinja
Foto: Energetski efikasan prostor

Makroekonomski uticaj programa unapređenja energetske efikasnosti utvrđuje se na osnovu obima i temeljnosti izvršene sanacije. Ispitan je potencijalni uticaj tri scenarija sanacije zgrada sa različitim stepenima renoviranja i različitim obimima. U sporom scenariju sanacije pretpostavlja se godišnja stopa renoviranja od 1%, što iznosi 2,9 miliona m² godišnje. Ukoliko se pretpostavi da prosečna stambena jedinica ima površinu od 60 m², onda bi trebalo renovirati oko 48 hiljada stambenih jedinica godišnje. Ukupno 5,8 miliona m² odnosno oko 96 hiljada stambenih jedinica treba da bude renovirano na godišnjem nivou u okviru srednje brzog scenarija (stopa renoviranja 2%), dok 8,7 miliona m² (oko 145 hiljada stambenih jedinica) treba da bude renovirano u okviru brzog temeljnog scenarija (stopa renoviranja 3%).

Cena grejanja na nacionalnom nivou

Na osnovu razlika u vrstama grejanja, udela energenata koji se koriste za grejanja i cena po kWh utrošene energije, izračunata je cena grejanja na nacionalnom nivou (ponderisani prosek) koja iznosi 0,049 € po kWh.

Energetska efikasnost
Foto: Održivost

Potencijalne uštede

Programi unapređenja energetske efikasnosti doveli bi do značajnih ušteda, kako u potrošnji energije, tako i u novcu koji se izdvaja za plaćanje računa za energiju. Svake godine, nakon započinjanja programa sanacije nove uštede energije iznosile bi 400.000 MWh u sporom, 800.000 MWh u srednjem i 1,200.000 MWh u brzom scenariju.

Preko 40 miliona MWh energije bi se uštedelo godišnje u slučaju sanacije celokupnog stambenog fonda u Srbiji, odnosno potrošnja energije za grejanje bila bi smanjena za 60%. Izraženo u novčanim iznosima, svake godine bi se uštedelo dodatnih 20 miliona evra zbog unapređenja energetske efikasnosti u zgradama u građevinskom fondu u Srbiji u sporom scenariju, 40 miliona evra u srednjem i 60 miliona evra u brzom scenariju.

Smanjenje emisije ugljen dioksida

Procenjuje se da se za svaki kilovat-sat energije korišćen u proizvodnji grejanja u atmosferu emituje 189 grama CO2. Ukupna godišnja emisija od 14,8 miliona tona ugljen-dioksida rezultat je proizvodnje energije za grejanje u Srbiji, što predstavlja 33% ukupne emisije CO2 na nacionalnom nivou.

energetska efikasnost
Foto: Postizanje energetske efikasnosti

Sanacija stambenog fonda za unapređenje energetske efikasnosti dovela bi do značajnog smanjenja emisije ugljen-dioksida tokom godina.

Svake godine program sanacije zgrada doveo bi do dodatnog smanjenja emisije ugljen-dioksida za 90.000 tona u slučaju sporog temeljnog scenarija, sa 181.000 tona u slučaju srednjeg temeljnog scenarija i za 272.000 tona u brzom temeljnom scenariju.

Puni godišnji potencijal smanjenja emisije bio bi dostignut nakon renoviranja celokupnog stambenog fonda i on bi iznosio 9,2 miliona tona ugljen-dioksida godišnje, što predstavlja 20% ukupne emisije ugljen-dioksida u Republici Srbiji.

Potrebne investicije

Investicije u sanaciju stambenih zgrada u Srbiji procenjene su na 80 €/m² za višeporodične zgrade i na 129 €/m² za jednoporodične zgrade. Prosečna investicija na nacionalnom nivou iznosi 109 €/m². U sporom scenariju godišnje investicije u sanaciju stambenih zgrada iznosile bi 319 miliona evra, u srednjem scenariju 638 miliona evra, a u brzom scenariju 957 miliona evra. Ukupne investicije neophodne za renoviranje celokupnog stambenog fonda procenjene su na 32 milijarde evra.

Uticaj na zapošljavanje

Efekat javnih investicija na zapošljavanje jedna je od glavnih odrednica za kreatore politike. Potencijal unapređenja energetske efikasnosti za zapošljavanje razmatran je sa aspekta direktnih, indirektnih i indukovanih radnih mesta koja bi bila otvorena. Direktna radna mesta bila bi otvorena u građevinskom sektoru, kao rezultat povećane tražnje za građevinskim aktivnostima. Indukovani uticaji potiču iz dodatnog raspoloživog prihoda koji je ostvaren kroz nova radna mesta kao i iz ušteda energije u domaćinstvima koje su rezultat nižih obračuna za energiju.

energetski efikasna kuća
Foto: Značaj energetske efikasnosti

U sporom scenariju sanacije bilo bi kreirano 12.446 novih radnih mesta širom privrede, dok bi 3.511 radnih mesta bilo izgubljeno usled smanjene potrošnje energije. Neto efekat na zapošljavanje iznosi 8.936 kreiranih radnih mesta. U srednjem scenariju sanacije bilo bi kreirano 24.893 novih radnih mesta širom privrede, dok bi 7.021 radnih mesta bilo izgubljeno. Neto efekat iznosi 17.872 novih radnih mesta u celokupnoj privredi. U brzom scenariju sanacije, broj novih radnih mesta bio bi povećan za 37.339, dok bi 10.532 radnih mesta bilo izgubljeno. Neto efekat scenarija brze sanacije bio bi 17.872 novih radnih mesta u srpskoj privredi.

Uticaj na BDP

Putem povećanja investicija i zapošljavanja, unapređenja energetske efikasnosti doprinose povećanju nacionalnog BDP. U okviru studije je procenjeno da bi na godišnjem nivou BDP bio povećan više od 424 miliona evra u sporom scenariju, više od 849 miliona evra u srednjem scenariju, a više od 1.273 miliona evra u brzom scenariju.
Procenjeno povećanje BDP doprinelo bi rastu BDP u Republici Srbiji sa dodatnih 1,3% u sporom scenariju, 2,5% u srednjem scenariju i 3,8% u brzom scenariju.

Uticaj na javni budžet

Procenjeno je da bi prihodi državnog budžeta na godišnjoj bazi bili povećani za preko 148 miliona evra u sporom scenariju, 297 miliona evra u srednjem scenariju i 446 miliona evra u brzom scenariju.

Centralna vlada ima ekonomsko opravdanje za obezbeđivanje finansijskih podsticaja za programe unapređenja energetske efikasnosti u stambenim zgradama, budući da povećanje budžetskih prihoda koje podstiče iz takvih programa iznosi približno 45% ukupne potrebne investicije. Pored toga, takvi programi bi doprineli povećanju BDP što nam omogućava da iznesemo tvrdnju da državni programi finansijske podrške za unapređenje energetske efikasnosti predstavljaju pametnu i visoko efikasnu javnu investiciju.

Pametno ulaganje u energetsku efikasnost
Foto: Pametno ulaganje

Uticaj na energetsku efikasnost na nacionalnom nivou

Unapređenjem energetske efikasnosti u stambenim zgradama smanjuje se uvoz goriva poput uglja, sirove nafte i prirodnog gasa. Procenjuje se da bi sanacije stambenih zgrada smanjile potrošnju energije za grejanje za 60%, tako da bi efekat na nacionalni energetski bilans bio značajan. Procenjeno je da bi uvoz bio smanjen za 1,058.000 tone godišnje nakon sanacije celokupnog stambenog fonda.

Preporuke za kreiranje javnih politika

Potrošnja energije za grejanje u Srbiji može se smanjiti do 60% kroz realizaciju doslednog i obimnog programa sanacije u zemlji. Program ove vrste doveo bi do različitih pozitivnih ekonomskih, socioloških i ekoloških uticaja. Usled smanjene potrošnje energije, emisije CO2 na nacionalnom nivou mogle bi da budu smanjene za 20%, dok bi nacionalna zavisnost od uvoza energije bila povećana.

Energetska efikasnost za komforan život
Energetska efikasnost za komforan život

U pogledu uticaja na zapošljavanje, rezultati jasno navode da bi usvajanje programa sanacije u cilju unapređenja energetske efikasnosti imalo za posledice značajne koristi za zapošljavanje. Program sanacije širokog obima u Srbiji mogao bi da dovede do otvaranja do 26.800 novih radnih mesta. Važno je napomenuti da do 30% koristi za zapošljavanje nastaje usled indirektnih efekata na ostale sektore koji snabdevaju građevinsku industriju, a indukovani efekti od povećane kupovne moći višeg nivoa zapošljavanja.

Program sanacije na nacionalnom nivou u Srbiji doprineo bi rastu BDP u Republici Srbiji sa dodatnih 1,3 do 3,8% u zavisnosti od realizovane stope sanacije.

Centralna vlada takođe ima ekonomsko opravdanje za obezbeđivanje finansijskih podsticaja za programe unapređenja energetske efikasnosti u stambenim zgradama, budući da povećanje budžetskih prihoda koje proističe iz takvih programa iznosi približno 45% ukupno potrebne investicije.

Obezbeđivanjem široke podrške programima unapređenja energetske efikasnosti, centralna Vlada Republike Srbije mogla bi da oslobodi značajan potencijal za kreiranje dodatnih radnih mesta i podsticanje ekonomski aktivnosti u zemlji.

Autori: Prof. dr Dragan Škobalj i Žarko Đokić dipl.inž.

Prethodni tekstDynamicRoll self-repairing sistem
Sledeći tekstEnergetsko efikasni sistemi na objektima u Njujorku iz Tehnomarketa