Odrasla sam u kući. Prostor i širina koji ti kuća pruža su neprocenljivi. Međutim, to je sve bilo u redu, dok nisam krenula na studije i kuću zamenila stanom. U početku, par soba i skučen prostor, nisu mi se dopadali.
Vremenom kako smo, sve manje vremena provodili u zatvorenom prostoru, stan nam je zapravo bio mesto gde bismo samo prespavali. Prvo veče zadržavanje u pomenutom stanu, bilo je sa, prvim, januarskim rokom.
Moram vam priznati, bez obzira na mladost i potrebu za zabavom i druženjem, bili smo savesni studenti. U vreme ispitnog roka samo smo učili, učili i sedeli. A sedeli smo u šortsevima. Iako smo bili u potkrovlju, grejanje je bilo odlično. Ledeni prizori na krovnim prozorima, bili su jedina veza sa zimskim godišnjim dobom napolju. Da nije bilo učenja, slobodno bih mogla ceo prizor nazvati romantičnim. Ovako, podvešću to pod odlično grejanje.
Preživeli smo prve ispite i srećni se razišli kućama. Znate ono kada uspešno završite obaveze, pa sa pravom odete na zimski odmor. A na odmor, tamo gde vam je srce, kući. Zimska idila emocija i prizora. Iako savršeno raspoložena, ubrzo sam shvatila, da svu toplinu koju osećam tu gde jesam, povremeno narušavaju napadi jeze, zime. A baš ti napadi zime proporcijalno se povećavaju kako napustim dnevnu sobu, pa uđem u hladan hodnik, pa u hladno kupatilo. Pa opet sve to u povratku.
Ukućani su ozbiljno počeli da se šale sa mojom malenkošću sa „Ehej, malo smo se razmazili.“ I zapravo bili su u pravu. Dok sam tu živela, spavala sam u prohladnoj sobi, tuširala se u hladnom kupatilu. Štedelo se na ogrevu. Kuća je ogromna i ko bi zagrejao prometni hodnik i sve sobe gde se samo prespava. Toplo-hladni sistem je bio normalan sistem. Međutim, znate kako se kaže „Čovek se na dobro brzo navikne“, brzo shvatih prednost stana u odnosu na kuću, kada je grejanje u pitanju.
Kako su se klimatske prilike počele menjati i kako smo svake godine imali neki ekstrem među godišnjim dobima, pater familias je doneo odluku da se neke stvari moraju menjati. Kuća je odlična, ali previše topla ili ekstremno hladna i ruku na srce neekonomična.
Moralo se pristupiti rešavanju problema ili prilagođavanju situaciji. Sva sreća, pa je moj otac dugo godina preveo „preko“ pa mu pojam izolacije i energetske efikasnosti nije bio ni najmanje stran. Stoga, doneo je odluku, kuća mora ponovo postati toplo mesto za život. Studiozno i planski iz godine u godinu rađene su ključne stvari.
Izolacija fasade
Dosadašnja merenja i istraživanja izolovane i neizolovane kuće, iste kvadrature i sa istog geografskog područja, što znači istih klimatskih prilika, pokazala su da izolovana kuća ostvaruje 60% uštede energije u odnosu na neizolovani objekat. Cifra koja se poželeti može. Smatra se da se čak četvrtina ukupne energije odliva preko spoljašnjih zidova. Upravo vođen ovom računicom, glava naše porodice je odlučila da prvo uradi kontaktnu fasadu, odnosno spoljašnju izolaciju zidova.
Da bi ova fasada bila efikasna, mora pravilno i da se postavi, odnosno da se ispoštuju sve norme i pravila profesionalne ugradnje. To u praksi zapravo znači da demit fasada ima više slojeva, koji izgledaju ovako. Na spoljašnji zid lepe se slojevi termoizolacionog materijala, koji može biti različit. U našem slučaju u pitanju je bio stiropor debljine 8 cm.
Nakon pravilnog lepljenja termoizolacionih materijala, postavljaju se tiple, preko kojih se ovaj materijal čvrsto vezuje za zid. Na tiplovanu izolaciju navlači se ponovo sloj lepka, potom mrežica, lepak, podloga i na kraju dekorativni, završni sloj. Nakon ovako postavljene demit fasade, rezultat je nova, a stara kuća sa mnogo udobnijim uslovima za život i mnogo manjim troškovima grejanja i hlađenja. Iako je početno finansijsko ulaganje na zavidnom nivou, posle par godina, uloženi novac se vraća kroz niže troškove energenata. A kada prođe period otplate, višak novca koji ostvarujete možete uložiti u druge radove koji će vašem stambenom objektu vratiti status kuće koja je toplo mesto za život.
Ono što je veoma bitno kod kontaktne fasade, jeste da pored termoizolacije, ona pruža i adekvatnu zvučnu izolaciju, posebno ako se kao izolacioni materijal koristi staklena vuna. Novonastali topao i miran kutak čini se kao odlično rešenje za savremeni, brz i stresni način života.
Zamena stolarije
Iako je dotrajala stolarija na prvom mestu po odlivu energije, njena zamena u našoj kući bila je na drugom mestu. Možda je to bio onaj kratki trenutak slabosti kada je „pater familias“ pomislio da će fasadom rešiti problem, međutim nije baš tako bilo. Prozori su bili za zamenu.
Vrlo je bio upućen da na tržištu može da bira između drvene stolarije, PVC i aluminijum stolarije. Izbor je pao na PVC. Sve se uklapalo sa njegovom finansijskom konstrukcijom. Izvesna suma novca je „otišla“ na izolaciju, a i PVC je pružao odličan odnos cene i kvaliteta.
Međutim, znao je da na tržištu postoje različiti proizvođači i različit kvalitet PVC stolarije. Išao je na provereno. Birao je kvalitet.
Bio je upoznat sa tim da su kod PVC stolarije veoma bitni okovi, profil i staklo. Nije se dao zavarati osmokomornim profilom, koji je tanji od nekog petokomronog. Znao je da okov ne sme biti neproverenog brenda, kao i da nije isto da li je staklo sa 1,6 Wm2/K, ili 1,2 Wm2/K toplotne provodljivosti. Što manji Ug, odnosno toplotna provodljivost, veća je izolacija prozora. Viša matematika, pomislite. A zapravo je „stara škola“, iskustvo i odgovoran pristup sopstvenom budžetu i održivom razvoju.
Izolacija tavana
Iako su rezultati nakon urađene izolacije i zamene stolarije bili savršeni. Više nije bilo grčenja i smrzavanja u zimskoj polovini godine, a gornji dom, deo porodice koji je živeo na spratu, sa oduševljenjem je uvideo značaj izolacije. Toliko, da su doneli odluku da izoluju i tavan.
Uslovi su bili daleko bolji, zime su bile toplije, ali, i dalje je bilo problema. Zbog tavana i krova. Naime, topao vazduh je lakši, penje se u više delove prostorije i odlazi preko tavana i krova u spoljnu sredinu. Ponovni gubitak energije. Situacija je bila daleko gora leti. Naročito u vreme onih ekstremnih vrućina. Stoga doneta je odluka – mora se izolovati tavan.
Iako se tavan nikada nije koristio u svrhu stanovanja, gornji dom je ipak odlučio da postavi izolaciju tako da ukoliko mlađi naraštaji dođu na ideju da tavan pretvore u stambeno potkrovlje, učine to bez ikakvih problema. Elem, postoji razlika u izolaciji korišćenog i nekorišćenog tavana.
Ukoliko se tavan ne koristi i ne zagreva, izolacija se postavlja tako što se na betonsku ploču postavlja folija, kao aktivna parna brana, potom izolacioni materijal (stiropor ili kamena vuna). Ukoliko se postavljaju dva reda, neophodno ih je tako postaviti da se preklapaju pod pravim uglom i omoguće što bolju izolaciju. Na kraju se ponovo postavlja folija, kao zaštita od prašine. U našem slučaju na foliju su postavljene drvene grede, učvršćene za podlogu, između kojih je ubacivan stiropor. Na stiropor ponovo je postavljena folija, a preko nje pod po kome se može normalno kretati.
Nakon ovog posla, kuća je ponovo dobila status – toplog mesta za život.
Izolacija krova
Iako u našem slučaju nije tako urađeno, za sada, savršena izolacija kuće i njeno pretvaranje u energetski efikasan objekat, podrazumeva i izolaciju krova. Ona podrazumeva postavljanje izolacije u vidu kamene i staklene vune, kako bi se sprečio odliv energije. Izolacija se postavlja tako da se između rogova postavljaju ploče kamene vune, na koje se zajedno sa rogovima, poprečno stavljaju ploče staklene vune. Na staklenu vunu dolazi folija ili parna brana, koja se prekriva kartonskim pločama. Na ovaj način dobija se odlično izolovan krov, a potkrovlje postaje prostor u kome se bez problema može živeti.
Gde smo sada?
Na osnovu svega ovoga možemo zaključiti. Ukoliko uslovi dozvoljavaju najbolje je izvršiti kompletnu izolaciju kuće, od krova do podruma. Klimatske prilike, razvoj tehnologije i životi ljudi su takvi da nam nameću potrebu da se „izolujemo“, ali tako da mislimo na nove generacije koje dolaze i da im nešto ostavimo. Velika ekspolatacija prirodnih resursa, dovodi do njihovog nekontrolisanog korišćenja, crpljenja, podizanja cena, uništavanja životne sredine, zdravlja i na kraju i nas samih.
Najveći problem je ipak, neinformisanost koja nas košta. Vreme je da se probudimo i razmislimo šta ostavljamo deci. Vreme je za svesno, odgovorno i moralno ponašanje. Ušteda energije, održivi razvoj i zaštiita životne sredine postali su potreba globalnih razmera. Zbog toga zemlje širom sveta uvode mere i propise energetske efikasnosti koji svaki objekat mora ispuniti. Naša zemlja će se naći pred velikim izazovima pre ulaska u Evropsku uniju, gde važe stroga pravila kada je energetska efikasnost objekata u pitanju. U našoj zemlji i dalje gotovo polovina objekata nema osnovnu izolaciju. Da li je do svesti ili do nekih drugih sila? Ostavićemo otvoreno pitanje za razmišljanje i delanje.
I znate, već uveliko sam prešla granicu i došla u situaciju da više godina živim u stanu. Navikla sam se na odgovorno, slobodno i samostalno kretanje. Učim i druge, nove generacije da se tako ponašaju i osećaju. Ali moram vam reći, iako sam je odavno napustila, kuća je u meni, nosim je sa sobom gde god da idem. I, znate, dok god u njoj ima dragih ljudi, ona će za mene uvek biti toplo mesto za život. Zbog toga, imam(o) moralnu obavezu da svojoj deci damo šansu da imaju svoje toplo mesto za život.
Autor teksta: Snežana Trtica Graovac
