U savremenom urbanom okruženju, naročito u istorijski slojevitim delovima grada kakav je beogradski Dorćol, arhitektura stanovanja sve češće nosi zadatak koji ima za cilja da pomiri naizgled suprotstavljene zahteve: potrebu za intimom i mirom sa jedne strane, i neizbežnu dinamiku grada sa druge.
Upravo iz tog napetog odnosa između javnog i privatnog, sirovog i rafinisanog, proistekao je projekat stana CU41 – promišljena arhitektonska celina u kojoj se svetlo, materijali i funkcija stapaju u jasno definisan, ali nimalo rigidan prostorni koncept.
Projektni zadatak koji se našao ispred arhitektonskog biroa bio je da uspe da pomiri urbanost sa intimom, sirovost sa preciznošću, funkcionalnost sa atmosferom. Cilj je bio stvoriti prostor koji predstavlja svojevrstan model stanovanja koji se ne oslanja na površnu estetiku, već na dubinsko razumevanje prostora, svetla i svakodnevnog života.
Projektni tim – arhitekte Milan Golović, Dušan Munćan, Anđela Radovanović – ovom zadatku pristupio je sa jasnom namerom da arhitekturu enterijera tretiraju kao sistem odnosa, a ne kao puki zbir estetskih odluka.
Možda Vas zanima:
projekat: mycode: Kuća SK – Povratak prirodi kroz moderne materijale
Projekat: Pažljiv odabir materijala pri kreiranju toplog enterijera
Viceroy – novi luksuzni resort u srcu KopaonikaUmesto dominacije forme, u fokusu je proces: način na koji se prostor koristi, kako se kroz njega kreće, kako svetlo menja njegov karakter tokom dana i kako materijali utiču na doživljaj svakodnevnog boravka.
Smešten u urbanom tkivu beogradskog Dorćola gde se susreću istorijski slojevi sa novogradnjom, projekat stana CU41 je osmišljen kao odgovor na savremene potrebe stanovanja. Drugim rečima, vodilo se računa o tome da bude sa jedne strane promišljeno integrisan u kontekst grada u kome se nalazi, a sa druge strane da bude pažljivo oblikovan iznutra.
Lokacija u ulici Cara Uroša nosi snažan identitetski potencijal. Dorćol, kao deo grada u kome se nasleđe, stara urbana matrica i savremeni stambeni objekti neprestano prepliću, postaje aktivni kontekst projekta.
Umesto ignorisanja tog slojevitog okruženja, arhitekte ga inkorporiraju u unutrašnji izraz stana, prevodeći urbanu energiju u kontrolisanu, intimnu prostornu atmosferu.
Stoga prostor odlikuje jasan arhitektonski koncept u kome je spojena industrijska estetika sa minimalizmom, a na taj način je stvoren prostor u kome materijali, svetlo i funkcija deluju u savršenom balansu.
Osnovna prostorna organizacija stana zasniva se na čitljivosti i racionalnosti. Što se tiče osnovne podele prostora postoje dnevna i noćna zona, sa posebnim naglaskom na multifunkcionalnost i povezanost sa eksterijerom.
Otvoren prostor dnevne zone je koncipiran tako da povezuje kuhinju, trpezariju i dnevni boravak u fluidnu celinu. Ovakav prostorni koncept omogućava fleksibilnost korišćenja, ali i snažniji osećaj prostornosti, što je od posebne važnosti u stanu srednje kvadrature. Prostor se prilagođava različitim scenarijima svakodnevnog života, zadržavajući jasnu funkcionalnu logiku.
Poseban doprinos prostoru daje terasa koja je okrenuta ka zelenilu, a čiji veliki stakleni portali omogućavaju obilje prirodnog svetla. Na taj način se vizuelno briše granica između enterijera i spoljašnjeg prostora te stan funkcioniše kao produžetak urbanog pejzaža.
Prirodno svetlo ima ključnu ulogu u oblikovanju ambijenta. Tokom dana ono prodire duboko u enterijer, naglašavajući teksture materijala i menjajući percepciju prostora u zavisnosti od doba dana. Veza sa eksterijerom ne ostvaruje se samo vizuelno, već i kroz osećaj otvorenosti i prostorne protočnosti, čime terasa postaje integralni deo svakodnevnog života u stanu.
Estetskom identitetu projekta doprinela je upotreba industrijskih materijala od kojih je dominantna sirova opeka, a sve to je ukomponovano sa svedenom geometrijom i čistim linijama. Opeka, ostavljena u svom autentičnom izrazu, predstavlja snažan vizuelni i taktilni element koji prostoru daje karakter i dubinu.
Njena sirovost ublažena je preciznim detaljima i minimalističkim pristupom oblikovanju.
Kao što je već pomenuto, minimalizam dominira prostorom te je na taj način omogućeno da materijali na svojevrstan način govore – počevši od teksture zidova, preko upotrebe prirodnog drveta, pa sve do neutralne palete boja. Drvo unosi toplinu i ravnotežu, dok svedeni kolorit služi kao mirna pozadina koja omogućava da svetlo i senka dodatno modeluju prostor.
Na taj način je postignut ambijent koji je istovremeno topao, robustan i elegantan. Upravo u toj sintezi suprotnosti leži snaga projekta CU41 – u prostoru koji ne teži efektnosti, već dugotrajnom kvalitetu i autentičnosti.
Noćna zona projektovana je kao intimni kontrapunkt otvorenoj dnevnoj zoni. Doslednost u upotrebi materijala i boja obezbeđuje kontinuitet ambijenta, dok svedenost u detaljima doprinosi osećaju mira i povučenosti. Funkcionalna rešenja, poput ugrađenih elemenata za odlaganje, dodatno rasterećuju prostor i omogućavaju njegovu efikasnu upotrebu.
Projekat stana CU41 predstavlja savremeni odgovor na pitanje urbanog stanovanja u istorijski bogatom kontekstu Dorćola. Kroz pažljivo balansiranje industrijske estetike i minimalističkog izraza, arhitekte su stvorile prostor u kome se svakodnevni život odvija prirodno i nenametljivo. Ovo nije stan koji se nameće formom, već ambijent koji se postepeno otkriva – kroz svetlo, materijale i jasno definisanu funkciju.
Faktografija:
- Naziv projekta: CU41
- Autor projekta: mycode.
- Autorski tim: arh. Milan Golović, arh. Dušan Munćan, arh. Anđela Radovanović
- Površina: 65 m2
- Godina projektovanja: 2024.
- Lokacija: Cara Uroša, Dorćol, Beograd
- Godina: 2025.
- Fotografije: Miloš Martinović
