Naslovna Energetska efikasnost

Isplativa upotreba solarnih panela za privatne korisnike

Andrea Pauzenberger |Energetska efikasnost|sep 4, 2019
Energija

Solarna energija je neiscrpan izvor čiste energije. Korišćenjem solarne energije smanjuje se emisija ugljendioksida i pomaže očuvanju životne sredine i zaštiti od klimatskih promena.

Takođe, povećava se energetska nezavisnost pojedinačnih korisnika kao i čitave zajednice i države u celini. Pored ovako očiglednih prednosti koje nam korišćenje solarne energije donosi, postavlja se pitanje zašto u većem broju zemalja, pa i kod nas, njena upotreba nije masovnija? Odgovornost za ovo snosi svaka država za sebe koja mora da obezbedi sistem u kome bi korišćenje solarne energije bilo ekonomično i isplativo i omogućeno većem broju korisnika. Problem samostalne proizvodnje električne energije na individualnom objektu ogleda se u prirodi same solarne energije koju je moguće koristiti tokom dana, zatim problemu sa skladištenjem proizvedene električne energije u periodu najjačeg intenziteta solarnog zračenja za kasniju upotrebu kada je nema dovoljno. Ukoliko je individualnom proizvođaču omogućeno da bude deo energetskog sistema države, ovi se problemi efikasno mogu rešiti, a sama ugradnja i korišćenje solarnih panela za pojedinca postaje daleko atraktivnije.

* Na primeru zemalja u kojima postoje programi koji podstiču korišćenje solarnih panela za proizvodnju električne energije prikazaćemo kako ovo funkcioniše. *

U Kanadi, zemlji koju povezujemo sa hladnom klimom i pretpostavili bismo da nije atraktivna za ovakve sisteme, solarni sistemi se veoma efikasno koriste. Zanimljivost je da provincija Alberta u Kanadi ima prosečno 2.300 sunčanih sati godišnje, dok Nemačka, zemlja koja ima najviše instaliranih solarnih panela u Evropi ima prosečno 1.600 sunčanih sati godišnje. Možemo zamisliti i koliko potencijala leži u našem područiju sa takođe 2.300 sunčanih sati godišnje.

* Energy Efficiency Alberta’s Residential and Commercial Solar Program je državni program u Alberti, Kanada za subvenciju instalacije solarnih panela sa fondom od 36 miliona dolara koji je pokrenut 21. juna 2017. godine. *

Cilj programa je da omogući vlasnicima stambenih i manjih poslovnih objekata povoljnu instalaciju solarnih panela u cilju smanjenja potrošnje energije, rasprostranjenijeg korišćenja obnovljivih izvora energije i smanjenju ukupnih troškova za mesečne račune. Investiranjem u solarne PV sisteme korisnik može da stabilizuje troškove za električnu energiju i zaštititi se od potencijalnih i nepredvidivih povećanja računa za komunalne usluge.

Solarni sistemi privatni objekti
Solarni sistemi privatni objekti

Solarni paneli na krovu individualnog objekta mogu da zadovolje i do 100% potreba za električnom energijom objekta, dok korisnik i dalje ostaje povezan na elekrtičnu mrežu Alberte, iz koje crpi energiju u vreme kada sunce ne sija. Energy Efficiency Alberta podržava instalaciju panela na kuće, stambene zgrade i manje poslovne objekte širom provincije sa ciljem postizanja instalacije na 10.000 objekata.

Dugoročni plan je da se do 2030. godine 30% ukupne energije proizvodi iz obnovljivih izvora energije, dok je u 2016. godini taj procenat bio 10%. Emisija gasova koji proizvode efekat staklene bašte se računa da će biti smanjen ovim programom za pola miliona tona, što je jednako uklanjanju 70.000 automobila iz saobraćaja.

Program u Alberti daje subvencije prilikom instalacije solarnih panela. Trenutna cena instalacije solarnog sistema u Kanadi je oko 3$/W, a program daje subvenciju od 0.9$/W, uz dodatnih 0.15$/W koje daju pojedini gradovi. Subvencija može da pokrije do 35% ukupnih troškova instalacije sistema. Za stambeni objekat subvencija će pokriti do 10.000$ investicije, dok za poslovne objekte i neprofitne organizacije moguće je dobiti subvenciju do 1.000.000$.

Šta se dešava nakon instalacije solarnih panela?

Drugi program koji omogućava efikasnost solarnog sistema u Kanadi, provincija Ontario je Net Metering program. Privatni korisnik koji je instalirao solarni sistem (≤ 10 kW) proizvodi električnu energiju koju koristi za svoje potrebe u objektu, zatim višak proizvedene energije predaje u elektrodistributivnu mrežu, a u trenutku dodatne potrebe za energijom koju ne može da pokrije sopstvenom proizvodnjom, električnu energiju uzima iz mreže. Korisniku se obračunava razlika proizvedene i predate energije u mrežu i energije uzete iz mreže, kome će biti naplaćena samo razlika u mesečnom računu.

Koncept funkcionisanja Net Metering programa Izvor: www.cansia.ca/ontario-solar
Koncept funkcionisanja Net Metering programa Izvor: www.cansia.ca/ontario-solar

Ukoliko se desi da je korisnik proizveo više energije nego što je koristio ta energija će mu biti plaćena 19.2 centa/kWh. Na ovaj način korisnik ne samo što može da zadovolji svoje potrebe za energijom bez dodatnih troškova, već može i da zaradi i da ovim uštedama otplati cenu instaliranih panela. Takođe, na ovu zaradu koju privatni korisnik ostvari proizvodeći energiju neće platiti porez. Trenutno važeći tarifni program korisnicima je garantovan narednih 20 godina.

* Generalno, postoje dva načina za privatne korisnike na koje je moguće koristiti solarne panele. To su takozvani On-Grid i Off-Grid sistemi, odnosno korisnik svoje panele može koristiti na način da je povezan sa elektrodistributivnom mrežom zajednice ili ih može koristiti nezavisno od mreže. *

On-Grid sistemi koriste solarne panele samo u slučaju ako su povezani ili ako mogu biti povezani na mrežu, gde način funkcionisanja prodaje i kupovine električne energije ovog sistema reguliše svaka država za sebe. Ukoliko povezivanje na mrežu nije definisano i omogućeno od strane države ovakvi sistemi ne mogu ni funkcionisati.

slika 2. Off-Grid sistemi Izvor: www.energyinformative.org
slika 2. Off-Grid sistemi Izvor: www.energyinformative.org

Off-Grid sistemi mogu biti primenjeni u svim uslovima regulacije elektodistributivne mreže jer od nje zapravo ne zavise. Ovaj sistem omogućava korisniku da sam instalira svoj sistem i da ga nezavisno koristi i primenljiv je u područjima koja ili nemaju elektrodistributivnu mrežu ili ukoliko sistem nije moguće povezati na mrežu. On ima prednost potpune nezavisnosti korisnika, međutim, ima i dosta negativnih strana.

Od ovog načina upotrebe solarnih panela se ne može očekivati da zadovolji sve potrebe za električnom energijom, jer bi takav sistem bio u smislu potrebnih količina solarnih panela i veličina baterija za skladištenje energije predimenzionisan i izuzetno skup. Off-Grid sistem zahteva mnogo više dodatne opreme uz panele, koji moraju biti instalirani da bi sistem funkcionisao, a to su pre svega baterije za čuvanje energije, zatim centralni inventer, adapter napona.

Proces određivanja potrebnih količina panela i baterija je složen, kako bi sistem mogao da omogući zadovoljenje minimalnih potreba za električnom energijom. Potrebno je sistem umrežiti na takav način da u trenucima veoma slabe proizvodnje struje kritični uređaji budu snabdeveni električnom energijom dok se ostali isključuju iz napajanja. To znači da u kritičnim periodima smanjene proizvodnje, osnovni uređaji kao što je frižider, toplotna pumpa i nekoliko svetala će raditi, dok se TV i drugi, ne toliko bitni uređaji, neće koristiti.

slika 3. On-Grid sistemi Izvor: www.energyinformative.org
slika 3. On-Grid sistemi Izvor: www.energyinformative.org

Druga kategorija koja ide u korist On-Grid sistema je cena. Za Off-Grid sistem je potrebno obezbediti baterije koje su skupe i nedovoljno efikasne, zahtevaju održavanje i periodičnu zamenu. Vek trajanja prosečne baterije je 3-5 godina; postoje i one koje mogu trajati 15-20 godina, ali im je cena znatno veća. Takođe, postoje gubici energije prilikom skladištenja energije u bateriju i prilikom izlaska iz nje, zbog čega je sistem manje efikasan od On-Grid sistema.

Mora se računati na to da će Off-Grid sistem koštati oko 4 puta više od On-Grid sistema za instalaciju i održavanje po 1W proivedene energije. U nekim državama potpuno isključivanje sa distributivne mreže je čak i ilegalno. Sistem povezan na mrežu je jednostavniji isplativiji i pouzdaniji u smislu stabilnog snabdevanja električnom energijom. Period otplate ovog sistema od ušteda električne energije je 3-8 godina. Osim ova dva sistema, postoje i hibridni sistemi koji kombinuju rešenja ovih sistema, zapravo funkcionišu kao Off-Grid koji se može alternativno povezati na električnu mrežu kada solarni sistem ne radi. Iz svega nabrojanog prednost uzima On-Grid sistem u svakom smislu.

Možemo zaključiti da samo sistemske promene u sistemu elektrodistribucije jedne zemlje uz podsticajne programe i subvencije mogu uticati na masovniju i isplativiju upotrebu obnovljivih izvora energije kao što je solarna energija i smanjenje zagađenja i negativnih uticaja na životnu sredinu. Bez struje nam je danas život nemoguć ali takođe će biti nemoguć i ako uništimo svoj ekosistem. Ankete sprovedene u Ontariu u Kanadi pokazuju da oko 80% ispitanika želi da u zemlji veći procenat proizvodnje energije bude iz obnovljivih izvora energije. Ukoliko država ima sluha za potrebe svojih stanovnika i želju za modernizacijom svojih sistema, ovakvi programi zemalja u kojima su oni već u upotrebi, ispitani su i provereni, mogu biti na isti način primenjeni bilo gde, pa i kod nas u Srbiji.

Autori teksta: Mladen Đukić – Sollux Group Inc, Kanada
Sonja Krastavčević, dipl.inž.arh – EN EF studio, Srbija

Prethodni tekstBEOGRADSKI SAJAM 57. Međunarodni sajam mašina i alata za drvnu industriju
Sledeći tekstGEALAN osvaja prestižnu nagradu „Best Buy Award – Br. 1 najboljeg odnosa cijene i kvalitete“