Uncategorized Rešenje za najveće potrošače električne energije

Rešenje za najveće potrošače električne energije

Renovation Wave strategija predstavlja odgovor na probleme sa kojima se Evropa suočava u domenu zgrada

Energetska sanacija privatnih i javnih objekata

Renovation Wave strategija predstavlja odgovor na probleme sa kojima se Evropa suočava u domenu zgrada. Sektor zgrada je najveći potrošač električne energije u Evropskoj uniji (EU), dok je samo 1% energetski efikasnih zgrada prisutno na području Evrope.

Trenutno stanje potrošnje energije i emisije štetnih gasova u zgradarstvu
Trenutno stanje potrošnje energije i emisije štetnih gasova u zgradarstvu

Renovation Wave + Nature based solutions

Najvažnija mera koja mora da se preduzme je renoviranje i privatnih i javnih zgrada koje se oslanjaju na stare tehnologije, kao što su fosilna goriva radi zagevanja i hlađenja. Komisija ima za cilj da u narednih deset godina duplira brzinu/stopu renoviranja zgrada.

Prema proceni Evropske Komisije, do 2030., 35 miliona zgrada mogu biti renovirane i 160.000 dodatnih radnih mesta se mogu otvoriti, u polju zeleno orijentisanog načina izgradnje.

Glavne tačke ove strategije, koja bi trebalo da pokaže svoje rezultate 2030. i 2050. su:

1. Energetska efikasnost – korišćenje optimalne količine energije.

2. Pristupačnost – samoodržive i energetski efikasne zgrade moraju biti dostupne svima, pogotovo ljudima iz srednje klase i u domaćinstvima gde su prihodi vrlo niski.

3. Dekarbonizacija i integracija obnovljivih izvora – Renoviranje zgrada bi trebalo da ubrza integraciju obnovljivih resursa/izvora energije iz postojećih izvora na određenoj teritoriji. Ti izvori mogu biti oni koji su karakteristični za neko područje, npr. u sredinama gde je zastupljena agrikultura đubrivo od biljaka i životinja se može iskoristiti kao obnovljiv resurs. U velikim gradovima čija je teritorija urbanizovana, đubre se skladišti na lokalnim ili regionalnim deponijama, a to đubre može da bude alternativni izvor koji se koristi za struju ili grejanje. Na teritorijama gde postoje izvori termalne vode, ljudi ih mogu koristiti za grejanje, toplotne pumpe, koje koriste energiju zemlje i mogu da se koriste i za grejanje i za hlađenje. Takođe solarna i energija vetra se mogu koristiti, sve zavisi od toga šta određeno podneblje ima od izvora.

4. Cirkularnost i svest o životnom ciklusu – Energetski otisak zgrada mora biti smanjen, a kako bi se to postiglo, mora se promovisati zeleno orijentisana infrastruktura i korišćenje organskih materijala za izgradnju, koji mogu da skladište ugljenik, na primer samoodrživo drvo.

5. Visoki standardi životne sredine i zdravlja – Da bi se osigurali visoki standardi u životnom okruženju i bili dostupni svim stanovnicima Evrope, prvo se mora osigurati visok kvalitet vazduha, pravilno upravljanje vodama, fokusirati se na sprečavanje prirodnih i klimatski izazvanih katastrofa. Takođe, da bi se ovaj cilj ostvario, moramo se zaštititi i skloniti od štetnih materija kao što su azbest, radon…

6. Uparivanje zelene i digitalne tranzicije – Zeleni koncepti zgrada i izgradnje istih moraju da budu u paru sa digitalnom tehnologijom kako bi zgrade bile energetski efikasne i imale 0% emisija štetnih gasova. Ovo može imati pozitivan uticaj ne samo na zgradu, već na kvart i ceo grad.

7. Poštovanje estetike i arhitektonskog kvaliteta – Dok je fokus na nadomeštavanju nedostatka zelenih površina u urbanim delovima i na kreiranju samoodrživih zgrada, renoviranje mora da poštuje arhitekturu, stručnost, nasleđe i očuvanje načela javnih prostora.

Primeri individualnih, zajedničkih i institucionih vrednosti
Tabela 1 – Primeri individualnih, zajedničkih i institucionih vrednosti prema njihovom odnosu ka finansijskim,
socijalnim i vrednostima okoline koju pruža GI

Autori teksta: Danica Laćarac, Project Manager NAZK i Lenka Govedarica, st. Anglo American University BA Inter. Rel.

Prethodni tekstKompanija Alumil YU Industry je postala deo porodice Čuvarkuća
Sledeći tekstModerna gradnja u urbanim sredinama