Od konstruisanja i kasnije patentiranja parne mašine 1769. godine, u svakodnevicu čovečanstva ušla je reč „industrija“. Poslednja trećina 18. veka bio je period kada su umesto manufakture i individualnog zanatstva na scenu stupili novi proizvodni procesi i mašine – glomazne, surove naprave zbog kojih je na stotine zaposlenih u fabrikama preko noći proglašeno bespotrebnim i dobilo otkaz, kako su ih tada videli glasnogovornici radnika, preteča sindikalnog pokreta.
Zapravo, ta reč imala je daleko veći značaj i pozitivan uticaj na život i sudbinu sveta nego posledice, ali obeležje svake epohalne promene nažalost jeste i kolateralna šteta. Od reči čije značenje većini nije bilo poznato, a ni blisko, nastala je ubedljivo najvažnija privredna grana, žila kucavica svake zemlje. Industrija je oblast u koju zaista treba uložiti mnogo novca i kapitala, ali oblast koja ta ulaganja višestruko vrati.
Polazna tačka za pokretanje bilo koje vrste proizvodnje jeste izgradnja pogonskog i magacinskog prostora, a zatim nabavka potrebnih mašina, odgovarajuće prateće opreme i sirovina – tim redosledom. Izgradnja industrijskih objekata zbog prirode delatnosti zahteva pravljenje ulazno-izlaznih otvora nestandardnih dimenzija, za koje ranije nigde nisu mogla da se nađu odgovarajuća vrata. Iz tih potreba proistekao je nastanak industrije za potrebe industrije, koja se pozabavila konstrukcijom specijalnih vrata koja će na najbolji način odgovoriti ovom izazovu.
Industrijska vrata izrađuju se prevashodno od eloksiranog aluminijuma ili alternativno od čelika i PVC-a. Za razliku od bilo kojih standardnih vrata mogu biti i horizontalne i vertikalne konfiguracije, po čemu se određuje ivica krila na koju se montiraju specijalne šarke kojima će biti pričvršćena za masivnu čeličnu konstrukciju. Otvaraju se i zatvaraju po sistemu šina, karakterističnom po tome što se nastavlja na gredu iznad ulaza ili se proteže po zakrivljenoj putanji prateći tavanicu. Prvi modeli bili su isključivo mehanički sa krilom od običnog aluminijuma, a pokretali su se povlačenjem ručke koja je aktivirala sistem lanaca i zupčanika. Današnji su po definiciji automatizovani sa daljinskim ili upravljanjem preko kontrolne table, ali je zapravo kod svih zbog eventualnih nepredviđenih okolnosti (poput nestanka struje) napravljena kombinacija mehanike i automatike, kako bi se vrata i bez električne energije mogla pokrenuti i kako bi se eliminisala mogućnost da neki zaposleni ostane „zarobljen“ u postrojenju ili magacinu. Postoji više tipova industrijskih vrata koja se razlikuju prema materijalnom sastavu i sklopu, te prema vrsti podizača odnosno načinu otvaranja i zatvaranja.
Osnovna i ujedno najčešće zastupljena su segmentna industrijska vrata. Sastavljena su iz više delova-segmenata koji su međusobno zglobljeni, a pri otvaranju se slažu jedan na drugi poput harmonike. Za segmente se koriste sendvič-paneli sa spoljnim slojem od aluminijuma, PVC-a, galvanizovanog čelika ili kombinacije aluminijuma i čelika i poliuretanskom ispunom. Segmenti su međusobno predvojeni lamelama i mogu biti ukupne debljine 42mm ili 67mm. Model sa debljim panelima rađen je sa termo prekidom između segmenata i pripada energetski efikasnoj seriji najnovije generacije. Već sami sendvič-paneli su uvedeni kao termoizolacioni element koji treba da spreči rasipanje energije u prostoru velike kvadrature sa velikim ulazom, a uvećanje njihovog poprečnog preseka za trećinu uz dodatak termo mosta donosi uštedu toplote između 21% i 55% zavisno od konkretnog modela i uslova prostora (da li je na objektu odrađena spoljna termoizolacija i koliko kvalitetno).
Energetska efikasnost vrata u sprezi sa dobrom hidroizolacijom poda i zidova doprinosi pravilnom cirkulisanju vazduha istovremeno smanjujući njegovu relativnu vlažnost i predstavlja najbolju preventivu za pojavu kondenzacije i buđi, nezamenljivu za magacinski prostor opšte namene, a naročito u oblastima prehrambene industrije i veleprodaje, za koje je karakterističan propis „čuvati na suvom mestu“. Segmentna industrijska vrata imala su jedan važan nedostatak – čak i kada kroz njih ne treba da prođe neka mašina ili vozilo sa robom, već neki zaposleni, svejedno su se morala otvarati cela. Ovaj problem rešen je ugradnjom „pešačkih vrata“ u industrijska, standardnih ulaznih vrata sa kvakom zahvaljujući kojima nije neophodno pokretanje celog sistema. „Pešačka vrata“ su takođe segmentirana i isprva su imala visok prag. Kako se, međutim, kroz upotrebu pokazalo da visok prag ostavlja mnogo prostora za saplitanje i nezgode, usavršavanjem tehnike izrade osmišljena su „pešačka vrata“ sa minimalnim pragom od svega 10mm, koliko iznosi debljina donje ivice čelične konstrukcije celih vrata. To znači da sada kroz njih osim ljudstva mogu da prođu i manja tovarna kolica i priručne mašine, što olakšava i ubrzava celodnevni saobraćaj.
Zavisno od potrebe za prirodnom svetlošću i vidljivošću unutar prostora segmentna vrata dele se na neprovidna, polupanoramska i panoramska. Zastakljuju se ugradnjom providnih akrilnih prozora, čija se otpornost na grebanje i samim tim trajna transparentnost obezbeđuju primenom patentirane „Duratec“ tehnologije zastakljivanja, koja je inovativno ekskluzivno rešenje svega nekolicine proizvođača.
Za mesta sa velikom frekvencijom kretanja ljudi i vozila, na kojima se ulasci i izlasci tokom radnog dana broje stotinama, konstruisana su takozvana brzohodna vrata. Sastav i struktura su im istovetni segmentnim, ali se razlikuju po polju primene. Brzohodna vrata su pre svega unutrašnja, zamišljena kao barijera između dve sredine kroz koju je važno proći što brže uz minimalan gubitak toplotne ili rashladne energije.
Odlikuje ih brzina otvaranja od 1,5m/s do maksimalnih 2,5m/s, i brzina zatvaranja od 0,5m/s, što ih kvalifikuje kao optimalno rešenje za hladnjače, prehrambenu industriju (naročito pekarsku i proizvodnju ledenih poslastica), evakuacione prolaze, ali i nešto specifičnije oblasti kao što je farmaceutska ili hemijska industrija, koja za sirovine ponekad koristi lako zapaljive, pa čak i eksplozivne materije, koje najlakše aktivira upravo nagla promena temperature. „Brza vrata“ mogu biti i spoljašnja i tada su pravi izbor za prolaze za građevinske, podizne i transportne mašine (bagere, dizalice, viljuškare), naročito zbog anti-crash zaštite, odnosno zaštite od sudara i deformacija kojom su opremljena. To je pored brzine kretanja njihov glavni kvalitet, jer se zapravo vrlo često dešava da se ove mašine pri kretanju sudare sa vratima, a ponekad ih trajno oštete. Zbog frekvencije upotrebe proizvođači su ostavili i opciju ugradnje reduktora buke za gotovo bešumno otvaranje i zatvaranje. Standardna su dvostruko zastakljena, a u novijoj verziji uvedeno je trostruko zastakljivanje, za bolju toplotnu izolaciju. Za spoljna „brza“ vrata osmišljena je i jedna novina – termo ram kojim se metalni ram vrata fizički odvaja od zidova objekta, a ima funkciju kao i termo most unutar segmenata i zajedno sa dodatnim dihtunzima koji se ugrađuju na bočne ivice rama poboljšava termoizolaciju za još 15%.
Ovde bi bilo dobro povući finu liniju razlikovanja između industrijskih vrata i vrata u industriji. Prva kategorija je šira i obuhvata više proizvoda, među kojima rolo vrata, rolo rešetke i vrata za zajedničku garažu, koja po konstrukciji, dimenzijama i pokretačkom mehanizmu pripadaju industrijskim vratima, ali se suštinski ne upotrebljavaju u industriji. Rolo rešetke najčešće možemo videti u ulozi dodatne zaštite izloga radnji i ulaza u tržne centre, a rolo vrata i vrata za zajedničku garažu, kako im samo ime kaže, u garažama stambenih i poslovnih objekata. U industriji jeste prisutan veći deo ponude industrijskih vrata, ali ne i celokupan asortiman.
Osim brzohodnih vrata, u objekte iz oblasti uvoza-izvoza i transporta tipične po cirkulisanju viljuškara, mogu se ugraditi i klatno-vrata. Ona su unutrašnja, a za razliku od monolitnih segmentnih i brzohodnih imaju jedno ili dva elastična krila od uPVC-a (neplastificiranog polivinil hlorida debljine 7mm ili 10mm), postavljena na ram od nerđajućeg čelika. Zbog jednostavnosti montaže isporučuju se kompletno unapred fabrički montirana, uz napomenu da bi trebalo da budu duplo šira i 500mm viša od transportnih sredstava koja kroz njih treba da prođu. Prave se u opciji za prosečan i intenzivan saobraćaj, uobičajeno su mehanička i otvaraju se kada im priđe vozilo koje praktično odgurne i razdvoji krila, ali po porudžbini mogu biti i elektronska. Njihov glavni adut je temperaturno-rezistentni model koji podnosi opseg od -40 do +40 stepeni, od 10-milimetarskog uPVC-a sa zaštitom od cepanja.
Ponudu vrata za potrebe proizvodnih objekata u industriji upotpunjuju trakaste zavese. Trakaste zavese najčešće možemo videti u auto-perionicama kao pregrade prostora za različite faze pranja, baš zato što su izrađene od laganog providnog uPVC-a koji olakšava prolaz ljudi i vozila. Trake su zahvaljujući specijalnoj obradi trajno providne, što donosi dobru osvetljenost prostora, a koncept dobrog međusobnog dihtovanja i razmicanja samo na mestu prolaska uštedu energije. Zavesa kao alternativa unutrašnjim vratima od čvrstog materijala namenjena je beskontaktnom ulasku i izlasku iz prostorija kakve su laboratorije u farmaceutskoj industriji ili proizvodni pogoni mesne industrije, gde je izuzetno važno eliminisati i najmanju mogućnost prenošenja mikroorganizama sa ruku na vrata i obrnuto. Primena trakastih zavesa sve više je primetna i u maloprodaji mešovite robe, u svojstvu zaštitnog zastora za rashladne vitrine sa suhomesnatim i mlečnim proizvodima.
Piše: Jelena Mitrović, diplomirani novinar
