Kad smo bili mali, tavan je obično bio mesto obavijeno velom misterije i tajni, pogotovo ako smo imali tu sreću da rastemo u kućama u kojima se smenilo više generacija. Ili bar da odlazimo u posete bakama i dekama, a ponajbolje baba-tetkama bez dece koje su na svojim tavanima u polumraku krile nebrojena blaga prekrivena slojevima višegodišnjeg, ponekad i višedecenijskog taloga vremena. A i prašine. Umelo je tamo svašta da se nađe: ljubavnih pisama iz vremena cara Franje, požutelih fotografija u kutijama od cipela, kolevki, uniformi vojski čijih kraljevina odavno više nema, starinska čipkana venčanica, krštenice, umrlice, izvodi iz knjiga venčanih, tricikli, ali i nameštaj najrazličitijih stilova i epoha pa sve do vežbanki i pesmarica naših roditelja. Tavan je bio mesto na kome se najčešće čuvala nezvanična verzija porodične istorije i na koji smo se peli sa mešavinom straha, poštovanja i neutažive radoznalnosti.
Tek kasnije smo počeli da shvatamo da je tavan blago sam po sebi. Do te spoznaje se obično dođe kad uvidimo da je prostor u kome sada boravimo premali za porodicu koja se proširila i da vapimo za dodatnim prostorom ili za osamostaljenjem. Svejedno je da li nam fali soba za decu, soba za goste, spavaća soba, radna soba, atelje ili sve to zajedno. Teško je doziđivati prostorije uz postojeće, neretko i sasvim nemoguće. I tada očajnički upiremo pogled u nebo očekujući odgovor da bi nam sinula spasonosna ideja – tavan! Potkrovlje! I krećemo u osvajanje starog prostora na nov način.
Da bismo prostor tavana ili potkrovlja sagledali u celini, potrebno ga je najpre osloboditi stvari vodeći, ipak, računa da ne bacimo i nešto što je našoj porodici važno. Neretko se mnogo toga može i upotrebiti uz malo osveženja ili uz prenamenu. Ali o tom nešto više kasnije.
Za preuređenje potkrovlja možemo angažovati arhitektu koji će nam ponuditi idejno rešenje ili preduzimača sa iskustvom koji će verovatno biti nešto finansijski povoljniji. Naravno, uvek postoji opcija da preuređenje potkrovlja postane “uradi sam” projekat.
Ipak, za koju god varijantu da se odlučimo, svakako će biti potrebno voditi računa o nekoliko stvari. Prva od njih jeste prirodno svetlo. Potkrovlja su obično prilično mračna i retko imaju prirodne izvore svetla pogotovo ukoliko je krov građen “na četiri vode”. Dakle, potrebno je doneti odluku o veličini staklenih površina vodeći računa o konstrukcionim elementima krova, kao i o njihovom pravilnom rasporedu. Staklena površina bi trebalo da iznosi oko 10% površine osnove prostora, ali konačnu odluku treba doneti na osnovu stvarnih potreba za svetlom.
Ustanovljeno je da krovni prozori propuštaju do 30% više svetla u prostor kroz istu staklenu površinu nego vertikalno ugrađeni prozori u krovne kućice. Pored toga, različite prostorije zahtevaju različite količine svetla. Dečje i radne sobe, kao i prostorije za dnevni boravak traže više svetla, za razliku od npr. spavaćih. Naravno, poželjno je i da kuhinja i kupatilo imaju prirodnu ventilaciju i svetlo ukoliko su projektom rekonstrukcije i adaptacije predviđene i ove prostorije. Kod odabira odgovarajućih prozora potrebno je paziti i na visinu parapeta jer će on diktirati način otvaranja prozora. U principu, donja ivica prozora bi trebala da bude na visini od 90 do 110 cm, a gornja ručka u dohvatu ruke, na maksimalno 220 cm. Postoje i prozori sa dvostrukim vešanjem, ali se oni koriste za kosine sa višim parapetnim zidom.
Kako su krovovi deo kuće koji je najizloženiji atmosferskim uticajima i padavinama, posebna pažnja se mora posvetiti hidroizolaciji i termoizolaciji. Dokazano je da se upravo preko tavanica gubi najviše toplotne energije. Istovremeno, leti je krov konstantno izložen dejstvu sunčevih zraka i postoji mogućnost za pregrevanje prostora. Sem toga, zbog pomenute izloženosti atmosferskim vodama mogu se javiti buđ, vlaga i korozija. Stoga je kvalitetna izolacija od ključne važnosti za kreiranje ugodnog životnog ili radnog prostora u potkrovlju.
U vezi s izolacijom, neophodno je da se izuzetno pažljivo povede računa o opšivkama koje povezuju krovni prozor sa krovnim pokrivačem i da se prozor obloži odgovarajućom hidroizolacionom folijom da padavine ne bi prodirale u dublje slojeve krovne konstrukcije uz okvir prozora.
Nakon ugradnje krovnih prozora, prostor potkrovlja će biti veoma izložen sunčevom svetlu pa treba misliti i na proizvode za zaštitu od svetlosti i toplote. Mogućnosti su danas prilično brojne, od široke palete unutrašnjih roletni za potpuno ili delimično zamračenje, spoljašnjih roletni do spoljne tende za zaštitu od toplote i komarnika. Svi proizvodi mogu biti na ručno upravljanje, u različitim bojama i od različitih materijala i na daljinsko odnosno električno/solarno upravljanje jednostavnim pritiskom na dugme.
Ukoliko postoje fizičke prepreke za ugradnju krovnih prozora u delu potkrovlja (npr. naš objekat je naslonjen na drugi građevinski objekat), a potreba za dnevnim svetlom i dalje stoji, rešenje mogu predstavljati svetlosne cevi ili svetlosni tuneli.
Svetlosna cev ili svetlosni tunel počinje kupolom koja je projektovana tako da maksimalno privuče i sakupi prirodnu, sunčevu svetlost. Obično se prozvodi od akrilnog materijala visokog kvaliteta i izuzetno je otporna na spoljne ekstremne temperature kao i mehaničke faktore poput grada.
Sočivo fokusira svetlost čak kada je nebo potpuno oblačno i zadržava do 99% UV zraka. Tuba koje se nastavlja na kupolu može biti različite dužine, sa unutrašnje strane je prekriveno aluminijumskim listom ili nekim visokoreflektujućim premazom koji vrše funkciju ogledala u cevi, i privlače i pojačavaju prirodnu svetlost bez obzira na položaj sunca. Tuba se završava difuznim staklom ili difuzorom čija funkcija je da rasipa dovedeno dnevno svetlo u prostor. Proizvođači garantuju visok procenat prenosa svetla, preko 99%. Veoma važno je napomenuti da ovako dovedena dnevna svetlost ne greje prostor, a zbog UV filtera, ni boje u prostoru ne blede. Montaža i održavanje ovakvih sistema je relativno jednostavna.
Ključna stvar za funkcionisanje potkrovlja su i blagovremeno predviđene sve potrebne instalacije poput struje, vodovoda i kanalizacije. To je od izuzetnog značaja za planiranje rasporeda prostorija, ukoliko ih ima više, jer će odrediti položaj kuhinje, kupatila, saune i sl. i trebalo bi da se oslanjaju na instalacije u ostatku objekta, kako bi troškovi preuređenja bili manji.
Ukoliko postoji balkon u potkrovlju, obično nije velikih dimenzija, ali najčešće sa lepim pogledom budući da je na visini. Bez obzira na dimenzije, balkon se može vrlo lepo urediti i pretvoriti u oazu mira i mesto za opuštanje i uživanje. Prilikom uređenja, trebalo bi voditi računa o izboru adekvatne ograde i kvalitetnog nameštaja namenjenog za spoljnu upotrebu da se ne bi desilo da ga jedan jači pljusak upropasti. Za ovu namenu, najkvalitetniji je nameštaj od tikovine koja odlično podnosi sve vremenske (ne)prilike i izazove. Za one koji nemaju balkon, a žele ga u potkrovlju, sada postoji rešenje – Cabrio balkon, tačnije, krovni prozor koji nakon otvaranja postaje balkon. Ovo je veoma elegantno i efektno rešenje za kosine pod uglom od 35° do 53°.
Na kraju, kad smo obavili sve grube građevinske radove, ostalo je da se prostor uredi. Uređenje umnogome zavisi od namene, odnosno, da li smo adaptacijom dobili prostor za igru, za odmaranje i relaksiranje, za rad ili za goste, ili kompletan životni prostor. Danas su sve moderniji otvoreni prostori u kojima su samo kupatila i toaleti odvojeni zidovima. Pored namene, svakako će presudnu ulogu u uređenju imati i lični ukus korisnika prostora. Ovde se možda može uključiti ono porodično blago s početka priče. Stari nameštaj se može obnoviti ili prepraviti i to ne mora nužno biti veliko ulaganje. Naprotiv! A porodična dokumenta i fotografije se mogu uramiti i nastaviti da pričaju svoju priču.
Za kraj, zašto ljudi vole da rade, stvaraju, spavaju, sanjaju ili naprosto borave u potkrovljima? Jedan praktičan razlog je verovatno to što su mirnija od ostalog dela kuće pa su idealna za rad ili odmaranje, imaju više svetla. Umetnici ih često koriste za svoje ateljee. A možda postoji i jedan razlog druge prirode. Potkrovlja zadovoljavaju našu večnu težnju za dosezanjem neba jer smo upravo zahvaljujući potkrovlju bliže nebu, bliže zvezdama, a možda bliže i božanskom delu sebe.
Piše: Isidora Gordić
Foto:
