“Skoro sam došao do novih saznanja, preko Nemačkih i Italijanskih menadžera, koji su zabrinuti za svoja lokalna tržišta, pošto postoji ogroman uvoz iz Poljske. Pod utiskom sam da oni još uvek nisu sazreli za ideju o Evropi kao jednom ujedinjenom tržištu, kako je naglasio Arkadiusz Muś. Nemačka izgleda zaboravlja da poljski prozori imaju nemačke okove. Oni ne uzimaju u obzir činjenicu da se prozori i vrata u Poljskoj proizvode na nemačkim i italijanskim mašinama, transportovane su nemačkim, švedskim ili italijanskim vozilima, koja su sastavljena alatima koji nisu poljskog porekla i ponekad pravljeni sa isključivo domaćim izolacionim materijalima. Ono što je glavna briga zapadnih menadžera je procent od samo par posto zastupljenosti poljskih vrata na njihovom tržištu, dok su zadovoljni sa zajedničkim učešćem od 30 procenata na Poljskom tržištu. Ovakva je, bar, filozofija Kali iz Common Market-a.
Priznajem da sam prestao da budem zabrinut, i da sam pružio podršku uspehu poljskih kompanija nakon ovog razgovora. Podržavam dobre Poljske inženjere i dobra Poljska strukturna rešenja. Čisto da ne bude zabune: Takođe, podržavam moderni arhitekturalni dizajn kao i sve više automatizovan rad sa drvetom, bez obzira na državu njegovog porekla. Entrepreneurship Congress u Briselu je pokazao da nemaju razloga da se boje jedni drugih – zakoni i regulative predstavljaju najveći realnu pretnju. Još jedna je nedostatak marketinške strukture, ne poznavanje tržišta, ne stručno korišćenje novih media… A drugi preduzimači? Oni su samo konkurencija. Koja je razlika ukoliko su na tržištu Poljak, Nemac i Italijan? Ja preferiram poštenog Italijana iz Milana, više nego nepoštenog Poljaka iz Varšave. Kojeg, sa jakim ubeđenjem, takođe preporučujem.” – objašnjava urednik poljskog magazina “Forum Branżowe”.
Urednik: Vi poslujete i vodite firmu od početka 90-tih godina, u početku samo u Poljskoj, a sada u celoj evropi. Godine prolaze a Vi ste sve aktivniji. Šta je to što Vas i dalje drži?
A.M.: Iznad svega to je kreativan rad u krugu stručnih i kompetentnih ljudi. Jednostavno sam našao zadovoljstvo u tome. Okružen sam grupom fantastičnih menadžera, sa kojima imam veoma dobar odnos. Mnogo učim od njih, i pošto oni razumeju mene i moje tendencije u poslovanju, stvorena je povoljna atmosfera u kojoj slobodno komuniciramo i razmatramo šanse, potencijalne pretnje, napredak i pravac kretanja kompanije. Ja trenutno mogu da ocenim posao koji obavljaju zaposleni u kompaniji. Svaki od njih ima jasnu i snažnu viziju poslovanja i zajedno predstavljaju nepobediv tim. Jako sam ponosan na njih. Ne bih mogao da stvorim ovako veliku organizaciju sa ovakvim potencijalom, da nisam imao menadžere koji se razumeju međusobno. To je najbitnija stvar za dalje napredovanje PRESS GLASS- a.
Urednik: Trenutno proširujete Vašu najveću fabriku u Poljskoj, gradite novu u Hrvatskoj. Da li postoje ikakva ograničenja u razvoju za Vas?
A.M.: Trenutno ne vidim nikakve granice, a sigurno ih nema za mene lično. Ja gradim višegeneracijsku kompaniju, tako da se moji planovi ne završavaju danas, nago planiram daleko ispred svoje generacije. To je ujedno i jedan od razloga uspeha moje kompanije u ovom poslu. Takođe, to je ideja i mojih menadžera, koji su svesni da ako smo toliko dobri u ovom poslu zajedno sada, imamo šansu da to budemo i narednih 50 godina. Ovo se događa zahvaljujući činjenici da menadžeri poznaju tempo razvitka kompanije, u kom pravcu se ona kreće i naravno, koliko će se oni sami razvijati u karijerama. Tako da, ukoliko me pitate o razvijanju moje kompanije, čak i u ovoj dugoročnoj perspektivi ne vidim granice, sa naše tačke gledišta i dalje smo na početku puta.
Urednik: Nije li fraza “na početku”, bila ključna na Evropskom tržištu dugo vremena?
A.M.: PRESS GLASS postoji samo 23 godine, tako da, ako poredite taj put sa godinama čoveka, može se reći da smo veoma mlada kompanija. A tako je ja i vidim, da posle 25 godina otkako je Poljska dobila svoju nezavisnost, naš posao je prošao predškolsko, osnovnu školu i sad je u fazi diplomiranja na univerzitetu – ulazimo u srednje godine. Odlično je vreme da prihvatimo sve vrline koje posedujemo, da donesemo zaključke iz dosadašnjeg života prema praktičnom iskustvu i tek sada odlučimo šta je to što želimo da
postignemo u poslovanju.
Urednik: Mislim da bi mnogi preduzimači voleli da se zadrže na ovim akademskim referencama, da ostanu “večiti” studenti…
A.M.: U nekom trenutku to i nije više moguće. U početku vi možete razvijati kompaniju sa entuzijazmom, intuicijom, snalažljivošću, sa više hrabrosti nego pameti. Nakon mnogo godina sakupljanja znanja i iskustva, kada ste konačno prizemni preduzimač i kada su “studije” biznisa završene, najbolje je napraviti sledeći korak. Ukoliko već posedujete kapital, iskusne menadžere, govorite strane jezike, poznajete Evropu i svet, ukoliko se dobro krećete u svetu biznisa, najbolje je, razmisliti još jednom o svojoj kompaniji, početi ponovo sa novim mogućim rizicima, iskustvom i mogućnostima.
Urednik: Pretpostavljam da je ideja univerziteta Muś dalji razvoj izvoza?
A.M.: Ne uopšte. Greška u Vašoj pretpostavci leži u činjenici da smo mi prestali da delimo našu aktivnost na domaću i inostranu dosta davno. Mi jednostavno poslujemo u jednom, zajedničkom Evropskom tržištu i prodajemo svuda gde postoji potražnja. Nema veze gde, zato što možemo biti lider na bilo kom tržištu u Evropi. Mesto proizvodnje, u ovom slučaju, nije toliko bitno. Ja poznajem mnogo kompanija iz Poljske koje prodaju sve svoje proizvode van države, a među njima su i ogranci nemačkih, skandinavskih i švajcarskih kompanija. Kako bi to onda, mi trebali da tretiramo njihove proizvode? Kao poljski izvoz? Takva kategorizacija je zastarela i trebalo bi svi da prestanemo da gledamo na takvo poslovanje kao izvoz. Mi imamo samo jedno ujedinjeno tržište, Evropu.
Urednik: Da li su, po Vašem mišljenju, poljski prozori osvojili Evropu kao tržište?
A.M.: Tema poljskih prozora je aktuelna među zapadnim menadžerima, Međutim, oni ne tretiraju poljske brendove kao konkurenciju. Oni poljske proizvođače shvataju generalno kao dobavljače najjeftinije drvenarije. Oni ih vide, i verovatno su u pravu, kao firme u razvoju na početku uzlazne staze uspeha. Svesni su da će, na trenutnom stanju tržišta, u kome poljski proizvošači prozora uspevaju zbog povećanja izvoza, prestati sa vremenom, poljski proizvođači treba da se strpe, pošto, po medijima, prozorska industrija poljske je označena uzlaznom putanjom sada, kao vodeći izvoznik, ali opet je potrebno da se objektivno sagleda situacija i da se zna ko i koliko značajnu ulogu ima na tržištu. Put do konstantnog uspeha poljskih prozora na tržištu je sada u inicijalnoj fazi, često i bez konkretnog plana koji bi omogućio jačanje pozicije i tog trenutno visokog položaja u narednim godinama.
| PRESS GLASS je vodeća evropska kompanija koja se bavi prerađivanjem stakla za potrebe u građevini. Kompanija se bavi obradom ravnog stakla. Njeni proizvodi su prisutni u većini evropskih zemalja te izvan Evrope na tržištu Južne Amerike i Azije. Ukupni kapital firme, od osnivanja 1991. godine, nalazi se u rukama jedinog poljskog vlasnika. Glavni klijenti kompanije su proizvožači prozora, kompanije koje se bave postavljanjem staklenih fasada i svih vrsta stakla u enterijerima. PRESS GLASS kompanija proizvodi staklo za proizvođače solarnih i fotonaponskih panela i za kompanije koje u velikim količinama koriste kaljeno staklo. Kompanija konstantno uvodi nove sisteme proizvoda i usluga i unapređuje svoje poslovanje. |
Urednik: Šta je, u tom slučaju, Vaš pogled na mogućnost razvoja u Evropi – široka prodaja drvenarije proizvođača iz zemalja koje se trude da pariraju najačim evropskim ekonomijama?
A.M.: U svakoj trgovini postoji grupa kompanija koje rastu samo zato što imaju plan akcije, ili su na neki način deo tržišne niše. Takođe, ima kompanija, koje bez pogovora imaju iskustva na tržištu, ali nemaju jasnu ideju koliko je jak ili slab njihov plan razvoja. U poljskoj takve kompanije, kojima je cena bila jedina ideja vodilja, su skoro isčezle – bankrotirale ili će uskoro bankrotirati. One, koje su povele takvo svoje poslovanje u Evropu, su u nevolji ili će to biti uskoro, ukoliko ne promene svoju strategiju. Poljska je trenutno veliki izvoznik prozora, ali poljski proizvođači bi trebali da traže mogućnost ponude svojih proizvoda i usluga tamo gde mogu da postignu veće profitne marže. Ovo je način, kojeg po mom mišljenju, treba da prate sve kompanije koje su orijentisane na poslovanje u Evropi bez obzira na zemlju porekla. Moramo imati na umu da će u svakoj kompaniji u razvoju, prednosti, uzete nižim cenama rada i proizvodnje, morati da prestane – i šta onda? Već sada je neophodno da se zapitamo: Kako će poslovanje izgledati, ako cene rada i proizvodnje iznenada skoče za 20%, 30%, 50%? Kako ćemo onda funkcionisati? Da li će nas i tada smatrati konkurencijom? Zato je neophodno razmišljati šta će se desiti u industriji za narednih 3 ili 5 godina. Neophodno je razmišljati o pravcu budućih investicija, razlika i produktivnosti.
Urednik: I po Vašem mišljenju, šta će se desiti u nerednih 7 godina?
A.M.: Moje uverenje je da će se produbiti evropske integracije. U skladu sa tom perspektivom, neće više biti domaćih tržišta, već samo jedno tržište evropske unije. To je glavni razlog zbog kojeg proizvođači treba da prestanu da razmišljaju o uvozu i izvozu i počnu da razmišljaju o Evropi kao jednom celovitom tržištu njihovog poslovanja, uključujuću sve mogućnosti, dobre i loše koje donosu takvo novo tržište. Daću Vam primer iz naše kompanije. Kada smo krenuli u planiranje projekta početka proizvodnje na skandinavskom tržištu, računica nas je dovela do zaključka da ne bi imali nikakve šanse, pošto nam njihova cena rada ne bi dozvolila da budemo konkurentni. Lokalni proizvođači sa približnim cenama rada bi bili mnogo bolji od nas, tako da bi njihova proizvodnja, organizacija i pristup poslu lako pobedila naspram naše.
Urednik: Ako ne cenom, sa čim onda?
A.M.: Vidite, to je tačno posao dobrog menadžera – da razmišlja šta je to “nešto”. Postoje i mnogi primeri o tome ko je sposoban da bazira svoje celokupno poslovanje na nekim razlikama, specijalnim ponudama i prodajom preko mreže na nekom području i njegovom tržištu. To područje, koje će se uvek razvijati i donositi veći profit. Po mom mišljenju posmatrajući evropsko tržište, najbolje kompanije, koje dostižu najveće profitne marže sa svojim proizvodima, investiraju primarno u razvoj sopstvenog poslovanja, u onaj segment koji ima najviše šanse da popravi njihovu konkurentnost, da stvori jedinstvenu ponudu zasnovanu na inženjerskom poznavalaštvu, prepoznatljiv dizajn i komunikaciju sa klijentima. Možete primetiti da neka od rešenja, koja su do sada bila rezervisana samo za fasadnu industriju, bivaju modifikovana da odgovore na potrebe proizvođača prozora. Kod dizajna, možemo primetiti tendenciju ka glatkim, jednobojnim površinama, usklađenim sa staklom, sa sve manje i manje vidljivim strukturnim elementima.
Ja verujem da bi investicione odluke i strukturni razvoj proizvođača prozora u potrazi za razlikama u nastupu trebao da ide u istom pravcu. Izborom pravca investiranja, rastuća proizvodnja prozora može da nauči iz iskustva zapadnih kompanija koje su već prošle inicijalnu fazu razvoja. To će im pomoći da izbegnu iste greške i da gomilaju gubitke koji bi doveli do povlačenja odluke. Loše investicije, koje utiču ili ne utiču na konkurentnost, u veoma malom procentu, su nalik promašenoj prilici. Ja takođe živim po ovom principu, pri vođenju kompanije.
Ja investiram u tehnologije i razvoj proizvoda koji su usko vezani za samu srž moje kompanije, i one jačaju kompaniju PRESS GLASS i izdvajaju je iz konkurencije kod mojih potrošača. Ja jačam najveću fabriku u Poljskoj, u proizvodnji glačanog stakla i gradim fabriku u Hrvatskoj, zato što računam na ogroman razvoj svoje kompanije u ovom delu Evrope. Takođe znam da iskoristim iskustvo zapadnih kompanija, koje upućuje na činjenicu da nije isplativo proizvođačima glačanog stakla da investirjaju u svoju proizvodnu
liniju, tako da računam na povećanje interesovanja za moj proizvod. Još jedna stvar koja je očigledna u poljskoj ovih dana, napredak u saradnji koji se iskazuje kroz preuzimanje stranih kompanija poljskih jedinica i plasiranje stranih proizvoda u Poljskoj. Možda neće baš svako položiti “poslovne studije” sa počastima, neće svi dobiti diplomu i nisu svi spremni za nadolazeće promene. Čak, šta više će morati da razmisle o svojim postupcima. Što se tiče poljskih proizvođača, možda i najbitnije pitanje koje je pred njima danas, je: Da li da nastavim sa svojim biznisom ili da probam da ga prodam? Mislim da se mnogi suočavaju sa ovim pitanjem danas.
Urednik: Ali ako svi budu razmišljali tako, na kraju neće biti poljskih prozora i vrata!
A.M.: Za mene, najvažnije je da u Poljskoj postoji velika proizvodnja prozora, bez obzira na to ko investira, i na poreklo kapitala. Kapital je internacionalan, ne zna za granice. Za mene, nema veze ko će proizvoditi u Poljskoj, isto tako nema veze ko će proizvoditi staklo. Ja ne delim mišljenje da poljaci treba da proizvode sve – prozore, okove i staklo, kao što neki tvrde. Ja ne verujem da je poljska samo za poljake, zato što, ukoliko je to slučaj, onda bi Danska bila samo za dance i Nemačka samo za nemce. Slično je i sa izborom proizvoda. Ključ je, pre svega, kvalitet, prikladna ponuda i brend koji je usmeren potrošačima, pošto ovakvo poslovanje stimuliše zdravu konkurenciju. Kada izbor proizvoda baziramo na mestu porekla brenda, uglavnom iz patriotskih razloga, takav izbor uglavnom dovede do nižih očekivanja i smanjuje konkurenciju kod proizvođača. Naravno, ukoliko nam se nude dva kompletno jednaka brenda, uzećemo u obzir i mesto porekla proizvoda. Međutim, u praksi, ovakva situacija je vrlo retka. Skoro uvek postoji nešto što izdvaja jedan proizvod u odnosu na drugi. Neophodno je imati na umu da, iako se nešto čini jako poznato i prirodno za nas, samim tim i najbolje za lokalno tržište, nije uvek slučaj. Danas, Velux prozori proizvedeni u poljskoj mogu biti više poljski i mogu ponuditi našoj zemlji mnogo više od lokalnih proizvođača. S toga, naglašavam činjenicu da takvo nacionalizovano razmišljanje može dovesti do kraja poslovanja.
Urednik: Onda ako ne zbog nacionalnih načela, možda zbog porodice, oslonca, nasleđivanja porodičnog posla?
A.M.: Činjenica da vlasnici kompanija zapošljavaju svoju decu kao menadžere odgovorne za kompaniju, takođe može nepovoljno da utiče na razvoj kompanije. Bilo bi najbolje da naslednici nađu druga interesovanja, u drugim poljima i da ne vode posao. Nažalost, mnogi vlasnici naprave takvu grešku; proslede menadžment kompanije svojoj deci, ne zbog njihovog obrazovanja i kvalifikacije nego samo zato što imaju isto prezime. Kada sve ide dobro, kada postoji razvoj, onda čak i mnogo veće greške ne bi predstavljale problem. Najgore je, kada to nije slučaj, kada moramo da smanjujemo gubitke i kada se porodična veza pokaže kao nepovoljna. Za mene, najbitnija je sposobnost pre svega, zato ne mislim da treba da zaposlite nekog iz svoje familije samo zato što to jeste. Ukoliko nije slučaj da je vaš član porodice izuzetan menadžer, to je mogućnost koju ne treba odbaciti. Zato mi je uvek fascinantno da posmatram kako se poslovanje odvija u ovakvim porodičnim kompanijama. To su uvek interesantni slučajevi poslovanja.
Urednik: Možda ne mora svako da bude lider u svom polju poslovanja, ne mora svaka kompanija biti No.1?
A.M.: Ne moraju, naravno, ali neće opstati dugo ukoliko ne teže ka tome. Naravno, sve u skladu sa svojim mogućnostima kapaciteta. Ukoliko ja npr. proizvodim i prodajem staklene panele, ali nisam No.1 ili No.2 u toj oblasti, bez obzira na mesto, grad, regiju, državu ili kontinent, ukoliko nemam šanse da budem pri vrhu, znači da treba da menjam industriju u kojoj bih imao te šanse. A ukoliko ne želim da menjam industriju, moram promeniti mesto, grad, regiju, državu ili kontinent, tamo gde bih imao šansi za uspeh. Dok god imam šanse da budem No.1 ili No.2 na izabranom tržištu, tu je mesto na kom treba da se nalazim. Ako nemam te šanse, moram naći tržište koje će mi to omogućiti, i kao preduzimač ja moram težiti ka ostvarenju tih ciljeva. Neki drugi ciljevi neće obezbediti mom poslovanju sigurnost i stabilnost. Tako da, ako je Evropa moje tržište, ja moram biti lider u Evropi. Urednik: To je ono što želim Vama i Vašoj kompaniji svim svojim srcem. Zahvaljujem se na ovom razgovoru.
Sadržaj preuzet iz časopisa “Forum Branżowe”, poljskog magazina o industriji prozora i vrata.
“Poljske kompanije uzimaju sve više učešća sa svojim proizvodima u zemljama regiona. Pojedini se plaše, drugi su sumnjičavi kada je kvalitet proizvoda u pitanju, dok treće brine odnos cene i kvaliteta. Zaista, ovi proizvodi dolaze sa najboljim odnosom cene i kvaliteta. Ispoštovani su evropski standardi, zapadni kvalitet i vrhunski dizajn. Polako ali sigurno njihovi proizvodi nalaze put do sve većeg broja kupaca jer i oni sumnjičavi shvataju o kakvim se proizvodima radi i o kakvom je kvalitetu reč. Ja od samog starta nisam imao dilemu kada je reč o poljskim proizvodima, bilo da se radi o staklima ili profilima. U ovoj državi postoje dobri inženjeri sa odličnim rešenjima koji su začinjeni inovativnim i modernim dizajnom. Zakoni i regulative predstavljaju najveći realnu pretnju za krajnjeg kupca ili zastareli proizvodni kapaciteti. To ovde nije slučaj. Poljaci mogu stati uz rame nemačkim ili italijanskim proizvođačima a opet su cenovno dosta povljniji, a pored toga odlično poznaju tržište. Zaključijem, srpski i hrvatski proizvođači prozora i vrata, kao i sve kompanije Balkana, bi trebali da nauče iz iskustva poljskih, da prošire granice svog poslovanja širom Evrope kao ujedinjenog tržišta.” – dodaje urednik časopisa “Prozori&Vrata”, Predrag Rađen
PRESS GLASS d.o.o. Hrvatska
Ulica dr. Marijana Mlinarića 5, Poduzetnička Zona Jalžabet, 42203 Jalžabet
T. +385 42 62 90 01
E. varazdin@pressglass.com
W. www.pressglass.comPRESS GLASS SA Poljska
Nowa Wies, ul. Kopalniana 9 42-262 Poczesna
T. +48 34 327 50 69
E. nowawies@pressglass.com
