IZ TRADICIJE…
Ako su vrata nastala da bi se čovek zaštitio u svom zatvorenom skloništu od spoljnih opasnosti, onda su prve reze ili brave nastale da tu zaštitu osiguraju. Od grane za podupiranje do kodiranih ključeva, put je bio prilično dugačak.
Drevni narodi – Egipćani, Grci, Kinezi… koristili su primitivne drvene naprave za zatvaranje i zaključavanje prostorija, a već su Rimljani imali metalne brave i ključeve. Ipak, njihov razvoj se vezuje za srednji vek kada se i sam bravarski zanat ubrzano razvija. Ključevi i brave se sve više ukrašavaju i neki od njih su prava remek-dela. Francuzi u 17. veku preuzimaju primat od Nemaca po majstorstvu u izradi stavivši mehanizam brave u kutiju koja se mogla učvrstiti u otvor.
Revolucionarne novine donosi 19. vek i kreće industrijalizacija na ovom polju, te masovna proizvodnja pri čemu se mnogo više pažnje sada posvećuje tehničkim aspektima same brave dok su umetnički sasvim pali u drugi plan. Danas se vrata otključavaju složenim sistemima koji prepoznaju neku slovnu ili numerički šifru ili pak glas, otisak prsta ili sliku oka onoga ko ih otvara. Metalni ključevi se lagano, ali sigurno sele u istoriju. Ipak, sa njihovom simbolikom stvari stoje drugačije.
Simbolika svih integralnih delova vrata povezana je neizostavno sa simbolikom samih vrata koja su liminalni prostor, svojevrsna granica između svetova, unutrašnjeg i spoljašnjeg, poznatog i tuđeg, svetog i profanog. Stoga konstitutivni elementi vrata: prag i dovratak, a osobito brava, reza, katanac, ključevi daju moć da granicu pređe onome ko ume da rukuje njima, odnosno ko može da ih otvori ili zatvori. Sama vrata su tako ambivalentan simbol jer su istovremeno, i slobodan prolaz i prepreka, zavisno od toga da li su otvorena ili zatvorena.
Simbolizam ključa je, dakle, u vezi s njegovom dvostrukom ulogom otvaranja i zatvaranja, odnosno inicijacije (uvođenja) i diskriminacije (isključivanja), otkrivanja ili skrivanja tajne. U hrišćanstvu, dodelivši svetom Petru ključeve Carstva nebeskog, Hrist mu je dodelio i vlast da sveže i razveže.
U rimskoj mitologiji, Janus je bio bog kućnog ulaza, vrata i čuvar njihovih ključeva i njegovi amblemi su bili srebrni i zlatni ključ, a kasnije su se preselili na papinski grb, pa tako srebrni ključ simbolizuje ovozemaljsku, svetovnu vlast, a zlatni duhovnu vlast.
Ključ i otključavanje često simbolizuju prodor u nepoznato i neistraženo, pronicanje u tajnu, inicijaciju, prolazak u novu duhovnu oblast ili više psihičko stanje. Kad se kaže da je neko pronašao ključ za neki drevni nerazumljiv tekst, za umetničko delo, bilo da je to slika, film, knjiga, ili za neko ezoterijsko učenje, to znači da je otkrio tajni kod, odnosno šifru za njegovo razumevanje. U alhemiji je to pronalaženje skrivenih veza između tajanstvenih simbola i slika u alhemijskom procesu i njihovoh hemijskog, filozofskog ili psihološkog značenja.
U psihoanalizi, ključ u snu, mitu, obredu ili bajci ima falusno značenje zbog svog karakterističnog izduženog i valjkastog oblika i zbog toba što ulazi u bravu, koja je izraziti ženski simbol. (U ruskom folkloru, zaključavanje katanca asocira na seksualni čin, a kao primer za to mogu da posluže zagonetke o katancu i ključu.) Međutim, po Jungovom mišljenju, ovo seksualno značenje ne mora biti i jedino, jer ključ može simbolizovati i žudnju za Bogom, ali i može biti i simbol vlasti.
U pričama i legendama često se pominju i tri ključa koja postepeno uvode u tri bedema ili tri odaje koje označavaju približavanje tajni. Bilo da su od srebra, zlata ili dijamanata, ključevi obeležavaju etape očišćenja ili inicijacije. Jedan od omiljenih motiva u bajkama jesu zaključana vrata koja povećavanju napetost u pripovedanju i znatiželju i uzbuđenje čitalaca i nad kojima uvek stoji zabrana otvaranja, odnosno u zaključanu prostoriju se ni po cenu života ne može ući. Naravno, junak nikad ne odoli iskušenju, uvek krši zabranu i prolazi kroz strogo zaključana vrata što ga vodi u nove opasnosti i peripetije.
Katanac ili brava su predmeti koji izražavaju ideju simboličkog zatvaranja i otvaranja u obrednoj i magijskoj praksi. Zaključavanje katanca kao magijski postupak postoji u apotropejskoj (zaštitnoj), ljubavnoj i crnoj magiji. Veoma često katanac i ključ imaju analognu semantiku, javljaju se kao funkcionalni sinonimi, a veoma često i kao uzajamno zamenljivi ritualni predmeti, osobito u isceliteljskim i zaštitnim obredima.
U Kini su se novorođenčad darivala srebrnim bravama koje su «zaključavale» sva zla i sve bolesti i obezbeđivale detetu dug život i dobro zdravlje.
U zaštitnoj magiji kod Slovena, zaključavanje katanca se koristilo za zaštitu objekata i na simboličkom planu, neki prostor se „zatvarao“, „zaključavao“ za opasnost – npr. od krvoločnih zveri ili zlih duhova. Sela su se komplikovanim obredima koji su uključivali i zaključavanje brave ili katanca štitila od epidemija.
Da opasni pokojnik ne bi ustao iz groba, u Slovačkoj su mu sanduk obmotavali lancem koji su zaključavali velikim katancem, a u Ukrajini bi u sanduk stavili katanac.
U obredno-medicinskoj praksi, zaključavanje katanca ili brave simbolisalo je zaključavanje bolesti i naročito je primenjivano kod različitih oblika krvarenja. Takođe, otključavanje katanaca, otvaranje svih reza, brava i svih vrata, kao i otvaranje carskih dveri u crkvi, praktikovano je za vreme teških porođaja, jer je simbolisalo otvaranje ženske utrobe i trebalo je da pomogne srećnom rođenju deteta.
U ljubavnoj magiji, zaključavanje katanca se koristi da se voljena osoba što čvršće priveže za sebe, da se učvrsti i ojača ljubav i brak. Ovo je jedan od običaja koji je i dalje veoma živ i može se videti i u današnje vreme i kod nas i drugde u svetu. Mladi parovi, obično na ogradama mostova, zajedno zaključavaju katanac a ključ bacaju u reku sa željom da im ljubav bude večna. Kod nas je najpoznatiji primer na mostu u Vrnjačkoj Banji, a u Evropi u Veroni, gradu večnih ljubavnika, Romea i Julije.
I dok je nekada količina ključeva simbolizovala bogatstvo, odnosno što je više ključeva imao, to je njihov vlasnik bio ugledniji, danas je situacija nešto drugačija: postalo je važno imati jedan ključ koji otvara što više brava. No, koliko god brava otvarao, ključ je bio i ostao čuvar blaga i tajne.
Tekst: Isidora Gordić
Foto: Isidora Gordić i Ivana Popović
Izvori:
A. Gerbran – Ž. Ševalije, Rečnik simbola
Š. Kulišić – P. Ž. Petrović – N. Pantelić, Srpski mitološki rečnik
Dž. K. Kuper, Ilustrovana enciklopedija tradicionalnih simbola
S. M. Tolstoj – Lj. Radenković, Slovenska mitologija. Enciklopedijski rečnik.
Ž. Trebješanin, Rečnik Jungovih pojmova i simbola
