Na pomen tavanskog prostora većina nas pomisli na mračno, prašnjavo mesto, koje služi za odlaganje starih stvari i knjiga i u koje se retko zalazi. No, ako bismo samo malo promenili ugao gledanja i posmatrali ga kao stambeni, ubrzo bismo shvatili da ta perspektiva otvara mnoge mogućnosti. Praksa koncipiranja stambenih zgrada s godinama se umnogome promenila, pa tako danas gotovo da nema objekta bez stanova u potkrovlju.
Ovaj princip dobro dođe ako se ima u vidu da potražnja za stanovima svakodnevno vrtoglavo raste, a da je, nažalost, kvadratura stambene jedinice sve manja, jer apetiti modernog kupca, naročito u svetskim metropolama poput, recimo, Tokija, prevazilaze mogućnosti ponude na tržištu. Kada su kod nas pravljeni prvi ovakvi stanovi, napravljene su, očekivano, i određene početničke greške. Među najvećim se definitivno izdvaja loša osvetljenost, zbog koje se, ako je prostor još i skučen, dodatno pojačava osećaj klaustrofobičnosti. I mada se na prvi pogled možda ne čini tako, ako se na pravi način pozabavite njegovim preuređivanjem, neki jednostavni elementi mogu dovesti do potpune transformacije.
Glavni saveznik u ovom poduhvatu biće vam krovni prozori. Pritom prostor valja sagledati u zavisnosti od stanja na terenu – da li ih u startu ima ili ne. Naravno, ako ih već ima to će dosta olakšati čitavu stvar i preuređenje prebaciti na ravan dekorisanja enterijera, ali ako ih nema to će zahtevati ugradnju istih. Kažemo zahtevati zato što potkrovlje samo po sebi već ima puno oštrih uglova, zbog čega je kvadratura na papiru, u realnosti redukovana za ovako „izgubljen“ prostor. Nažalost fizički ga ne možete proširiti, ali uvođenjem dodatnog izvora osvetljenja možete proizvesti efekat prostranosti i tako promeniti njegov vizuelni momenat. Broj krovnih prozora će zavisiti od više faktora, pre svega od broja kosina u prostoru (jer će se na njima nalaziti prozori), broja pregradnih zidova, a onda i rasporeda prostorija u stanu, kao i njihove namene. Tako će vam, na primer, za kupatilo biti dovoljan jedan manji prozor, ali će u dnevnoj sobi, uslovljeno njenom veličinom, biti više manjih ili alternativno par većih.
Standard kaže da u potkrovlju površina otvora treba da iznosi 10% površine poda, što znači da je od samog broja prozora važnija kvadratura staklene površine koja direktno diktira stepen osvetljenosti. Naravno, u krajnjem završnu reč svakako ima investitor, pa se, u slučaju da je njegova želja veći broj prozorskih jedinica od preporučenog i veća površina pod staklom, podrazumeva da će ta želja biti ispunjena.
Pomisao na življenje u potkrovlju je često predmet polemika. Istraživanja su pokazala da su stavovi potrošača prilično heterogeni i da je pozitivnih u suštini isto koliko i negativnih. Nasuprot očekivanom, stan u potkrovlju mnogi smatraju pogodnim za rastuću porodicu, pa čak i višečlanu porodicu. Njegova asimetrična struktura je naročito dopadljiva deci koja ga percipiraju kao magično mesto na kom mogu da puste mašti na volju i na kom igri nema kraja. Mladi bračni parovi, gledajući iz svog ugla, pak kažu da ima romantičnu i mladalačku notu mesta koje je idealno za svijanje prvog zajedničkog ljubavnog gnezda, a i tržišna cena mu je povoljnija u odnosu na stanove na ostalim spratovima.
Krovni prozori prostoru obezbeđuju dobar izvor svetlosti i svežeg vazduha, i mnogo mogućnosti za raspoređivanje nameštaja, što ga čini ekonomičnim i maksimalno iskorišćenim. Opet, za pojedine se potkrovlje nikako ne uklapa u sliku idealnog doma zato što ne pruža osećaj odgovarajućeg mesta za život – štaviše, u nekim društvima nosi predznak prostora koji po pravilu služi za izdavanje stanarima slabe platežne moći, mesto na kome živite pod uticajem nepovoljnih okolnosti, a ne izbora. Skučeno je, brže se zagreva u letnjim mesecima, fali mu svežeg vazduha.
Kada se radi konkretno o krovnim prozorima, zamerka potrošača je da su skuplji od fasadnih, a da u slučaju neprofesionalne montaže može doći do curenja na spojevima sa zidom i posledično povećanja nivoa vlage u prostoru i pojave buđi. Osim toga su teško dostupni i praktično je nemoguće očistiti ih od snega i prašine kojom naročito obiluje gradska sredina. Ipak, ne treba izgubiti iz vida da stavovi potrošača nisu konstanta, i da ih često, pomalo protivrečno iskazanom, ne odvraćaju od kupovine proizvoda ili nekretnina o kojima se u startu i nisu baš pozitivno izrazili. Stoga bi bilo mudro posmatrati ih sa dozom rezerve, jer mišljenja su jedno, a odluke drugo.
Kada je reč o izboru materijala, tehnički gledano možete se odlučiti bilo za koji, ali bi za krovne prozore bilo kudikamo zgodnije da budu drveni, a ne plastični ili aluminijumski, čak iako ste ljubitelj jednog od potonja dva materijala. Krovni prozor otvara vaš pogled ka nebu, to je jedino od spoljašnjeg sveta što ćete videti kada ste u stanu i zato treba da izgleda prirodno i nenametljivo. Hladnoća i oštrina plastike i metala ovde će biti kontraproduktivne, bez obzira da li se radi o osnovnoj boji ili nekoj nijansi iz RAL karte, pa i o kombinaciji drvo-aluminijum. Ona može dobro da posluži za izradu stolarije za celu kuću kako bi ambijentu dala topliju notu, ali u slučaju krovnih prozora se ne bi postigao taj efekat, već biste postigli samo to da konstantno imate utisak da vam celokupan prostor „sedi na glavi“. Nasuprot tome, elegantni prozori sa tanjim ramom u neutralnim i mirnim tonovima prirodnog drveta će biti prava alternativa.
S druge strane, problem stanova koji već imaju krovne prozore je drugačije prirode. U domaćoj praksi sva je prilika da su zidovi u gornjoj polovini (ili još gore celom dužinom) obloženi plastičnom ili drvenom lamperijom koja, osim što je estetski problematična, „guši“ prostor sebi svojstvenom artificijelnošću, čineći da bezmalo asocira na ćeliju. Prvi zadatak će vam neizostavno biti da je se rešite, a onda i da zamenite prozore ako su dotrajali – kako zbog izgleda, tako i zbog boljeg dihtovanja, odnosno štednje energije. Jasno je da su zidovi na mestima gde je bila lamperija pretrpeli nemala oštećenja, i zato bi im dobrodošla reparacija, ali i krečenje, pre svega zato što bojenje u isto vreme predstavlja i vid dezinfekcije, a onda i zbog osvežavanja prostora na oko. Trend jakih, a često i tamnih boja je i dalje na snazi, ali nasuprot očekivanom, savet je da ga ovog puta zanemarite.
Ovde će najobičniji beli zidovi biti prosto idealni, jer će zajedno sa krovnim prozorima dati utisak vedrine, komfora i ležernosti koji se želi postići.
Za razliku od Tokija, čije gradsko jezgro čini neverovatno veliki broj ekstremno malih stanova, Njujork je megalopolis koji je uprkos brojnim negativnim efektima apsolutne urbanizacije, uspeo u nekim četvrtima da sačuva taj vintage boemski duh zbog kog i dalje magnetski privlači umetnike i glumce iz celog sveta.
Veliki ljubitelji stanova u potkrovlju, iliti loft-ova, upravo su slikari. Njihovo viđenje uređenja stana krajnje je minimalističko i predviđa prostor koji ne sme da sadrži višak nameštaja i detalja, kako im obaveze oko svakodnevnog sređivanja i održavanja ne bi odvlačile pažnju od stvaralačkog procesa i oduzimale vreme.
Ovakav stil, samo u blažoj verziji, vrlo je interesantan za oponašanje i može vam biti sjajan izvor inspiracije. Poenta je sirov izgled, zidovi obloženi crvenom ciglom, prostorije koje gotovo da nisu jasno odvojene vratima, sa izuzetkom kupatila i eventualno spavaće sobe (vrata su drvena i u jarkim bojama, najčešće crvena ili plava), kuhinja sa velikom radnom površinom u vidu pulta ili šanka u kojoj se kuva kad se za to ima vremena, ili kada ste za to raspoloženi; sve to opremljeno nameštajem neobičnog oblika u blok koloritu.
Da biste dobili jedan ovakav stan uopšte ne morate potrošiti mnogo novca, ali morate biti kreativni, a to znači zaći u uske ulice i obići sve one pomalo zabačene radnjice koje kriju neke zaista lepe komade, izvući ih iz gomile zaboravljenih stvari, dati im centralno mesto i udahnuti im dušu. Rezultat će biti neverovatan.
Foto: VELUX
Piše: Jelena Mitrović, diplomirani novinar
