Naslovna Arhitektura Frenk Geri arhitekta i skulptor građevina

Frenk Geri arhitekta i skulptor građevina

Frank Gehry, Neuer Zollhof, Dusseldorf, Germany
Frank Gehry, Neuer Zollhof, Dusseldorf, Germany

Frenk Geri (Frank Gehry) – rođen Frenk Oven Goldberg (Frank Owen Goldberg) je jedan od najvažnijih arhitekata današnjice. Njegove građevine su zahvaljujući svojoj smelosti postale ikonične strukture i predstavlju svetski poznate atrakcije. Njegova arhitektura karakteriše se prepoznatljivim zakrivljenim formama koje izgledaju poput skulptura koje predstavljaju tkaninu u pokretu.

Frank Gehry arhitekta
Frank Gehry arhitekta

Frenk Geri je američki arhitekta rođen 1929. godine u Kanadi. Danas živi u Los Anđelesu. Iako ima 88 godina, Frenk Geri se još uvek bavi arhitekturom.

Neke od najpoznatijih građevina Frenka Gerija su Muzej „Gugenhajm“ u Bilbaou, u Španiji, koncertna dvorana „Volt Dizni“ u centru Los Anđelesa, Fondacija „Luj Viton“ u Parizu, „Vonc“ centar za molekularne studije Universiteta Sinsinati, muzej pop kulture u Sijetlu, „Novi svetski centar“ u Majami biču, “Plešuća kuća“ u Pragu i mnoge druge.

Frank Gehry, Guggenheim Museum in Bilbao, Spain
Frank Gehry, Guggenheim Museum in Bilbao, Spain

Frenk Geri je rođen u Kanadi međutim njegova porodica je 1947. godine emigrirala u SAD i nastanila se u Kaliforniji. Gerijev život u Kaliforniji nije bio nimalo glamurozan. Osećao se neprijatno kao Jevrejin (zbog čega je kasnije i promenio prezime iz Goldberg u Geri), radio je kao vozač kamiona, a kada je došlo vreme da upiše studije nije mogao da se odluči i pronađe u bilo kom predmetu. Tako se na studijama okušao u telekomunikacijama, što mu nije baš išlo od ruke. Posle telekomunikacija Geri se zainteresovao za hemijski inžinjering međutim ispostavilo se da ne samo da mu je ova oblast išla loše, već mu se nije ni dopadala. Posle izvesnog vremena lutanja Geri se zapitao šta bi to njega interesovalo i sledeći instinkt bio je upis arhitekture.

Posle osnovnih studija Geri je proveo dve godine udaljen od arhitekture i radio je nekoliko poslova uključujući i služenje tada obaveznog vojnog roka. Na jesen 1956. godine preselio se u Kembridž gde je pohađao studije urbanog planiranja na Harvardskoj školi dizajna. Međutim, Geri je bio duboko razočaran studijama koje je napustio nikada ne diplomirajući.

Frank Gehry, Dancing House ili Fred and Ginger Building, Prague, Czech Republic
Frank Gehry, Dancing House ili Fred and Ginger Building, Prague, Czech Republic

1957. godine Geri se vraća u Los Anđeles gde se opet počinje baviti arhitekturom i u 28. godini on dizajnira svoju prvu privatnu rezidenciju – letnjikovac za svog komšiju. 1961. godine Frenk Geri se seli u Pariz gde provodi godinu dana radeći kao arhitekta. Po povratku u SAD Geri osniva sopstveni studio. U ovo vreme najviše je radio u južnoj Kaliforniji gde je dizajnirao i gradio komercijalne strukture i privatne kuće. Neke od privatnih kuća koje je Geri u ovom periodu projektovao bile su prilično ekscentrične, a najvažnija građevina iz ovog perioda njegove karijere je upravo rekonstrukcija njegove sopstvene kuće u kojoj se naslućuje začetak njegovog budućeg stila. Tokom 1980-ih Geri je radio na mnogobrojnim objektima uključujući Muzej za svemirska istraživanja u Kaliforniji i Muzej nauke i industrije, takođe u Kaliforniji, u Los Anđelesu.

Frank Gehry, Walt Disney Concert Hall, Los Angeles, California
Frank Gehry, Walt Disney Concert Hall, Los Angeles, California

Godina 1989. bila je veoma važna za Gerija – dobio je najvažnije priznanje za rad u arhitekturi – Prickerovu nagradu. Žiri je svoju odluku objasnio karakterišući Gerija kao arhitektu koji je uvek spreman za eksperimentisanje. Prickerova nagrada je Geriju donela i međunarodnu slavu tako da je i broj projekata koje je Geri počeo raditi van granica SAD-a postao veći. Njegov prvi projekat u Evropi bio je Dizajn muzej „Vitra“ u Nemačkoj 1989. godine. Ubrzo posle ovog projekta usledili su projekti poput „Plešuće kuće“ u Pragu i Francuske kinoteke.

Kada je izgrađen Gugenhajmov muzej u Bilbaou, 1997. godine, Geri je dosegao novi nivo međunarodne slave. Ova građevina nosi u potpunosti prepoznatljiv Gerijev pečat – fasadu koja je istovremeno i fasada i zid i krov i ovojnica koja pleše oko objekta. Građevinu su mnogi arhitekti današnjice nazivali „najvećom građevinom našeg vremena“. Sam muzej je postao slavan zbog svog impresivnog i estetski veoma privlačnog dizajna kao i zbog ekonomskog efekta koji je imao na grad.

Frank Gehry, Marques de Riscal Hotel, Alava, Spain
Frank Gehry, Marques de Riscal Hotel, Alava, Spain

Ovaj projekat bio je prekretnica u Gerijevoj karijeri. Od tada, on je dobijao monumentalne narudžbine za građevine i dalje je utvrdio svoj položaj na arhitektonskoj sceni današnjice kao jedan od najvažnijih arhitekata. Njegovi najbolji objekti iz perioda neposredno posle Bilbaoa uključuju nekoliko koncertnih dvorana na čelu sa Volt dizni koncertnom dvoranom u centru Los Anđelesa.

Osim ovih objekata Geri je dizajnirao i projektovao i akademske objekte koji su se arhitektonski takođe istakli kao što je biblioteka na Univerzitetu Prinston i Statistički centar koji je projektovao za MIT. Osim obrazovnih objekata Geri je u ovom periodu projektovao i izradio i nekoliko muzeja (Muzej pop kulture u Sijetlu se može izdvojiti)) i komercijalnih građevina.

Nekoliko tekućih projekata na kojima Geri radi poslednjih godina uključuju krilo univerziteta u Sidneju, Gugenhajm muzej u Abu Dabiju, Mirviš kule u Torontu i projekat koji traje više decenija – renoviranje muzeja umetnosti u Filadelfiji.

Poslednjih godina neki od Gerijevih projekata su naišli na zid i stali dok je rad na drugim projektim potpuno obustavljen. Ipak, pojedini projekti su istovremeno pokazali progres i njihov dizajn je posle više godina peripetija odobren.

Frank Gehry,  Fondation Louis Vuitton, Paris
Frank Gehry, Fondation Louis Vuitton, Paris
Frank Gehry, Marques de Riscal Hotel, Alava, Spain
Frank Gehry, Marques de Riscal Hotel, Alava, Spain

2014. godine otvorena su dva dugo očekivana muzeja Frenka Gerija – Biomuzej, muzej biodiverziteta u Panami i Fondacija Luj Viton, muzej moderne umetnosti u Parizu.

Većina Gerijevih projekata oslikava duh eksperimentisanja sa poštovanjem zahteva profesionalne prakse. Gerijev rad je u velikoj meri ostao van tokova modernih trendova i pokreta. On je tokom godina prakse uspeo da oformi i – sačuva – sopstveni stil. Konstantno radeći između datih okolnosti i očekivane materijalizacije objekata, Gerijev stil krši sva moguća očekivanja. Iako ponekad deluje nedovršeno i sirovo, ovaj stil kao da prati kalifornijski „fank“ umetnički pokret iz 1960-ih i 70-ih godina. Geri je zbog upotrebe materijala i sistema za građenje nazivan apostolom metalnih panela i modernih čeličnih sistema. Međutim, prateći njegov rad možemo reći da je on takođe i sofisticiran klasični umetnik koji poznaje evropsku istoriju umetnosti i savremenu skulpturu i slikanje.

Piše: Irma Talović, d.i.a.